Jelisaveta Orašanin: Kako je Ljubica postala najbolja drugarica…

Svako ko ima ljubimca zna da se uz to malo (ili malo veće) biće otvara jedna sasvim nova dimenzija ljubavi, poverenja i razumevanja. Naravno, sve su to vrednosti koje negujemo i sa članovima porodice, ali tek kad počnemo da se staramo o kuci, maci ili nekim drugim životinjicama, shvatimo koliko smo pre toga malo znali o bezuslovnim emocijama. 

Piše: Maja Šarić

Svako ko poznaje Jelisavetu dobro zna da je jazavičarka Ljubica njena stalna pratnja. Više gotovo i ne ide na mesta gde njih dve ne mogu zajedno, a da za njenu kucu više nema prepreka – dokaz je to što zajedno idu čak i u pozorište. 

Foto: Arhiva L&Z

Ljubica je ušla u život poznate glumice sasvim slučajno pre godinu dana, a danas u njemu zauzima važno mesto. Jelisaveta i njena ljubimica nerazdvojne su partnerke u svim situacijama. Možemo slobodno da primetimo da, koliko je Jelisaveta morala da se prilagodi novoj svakodnevici, koja podrazumeva brigu o psu, toliko je i mala jazavičarka morala da se navikne na tempo svoje gazdarice – što podrazumeva i odlaske na probe i u pozorište.

”Ljubicu su pronašli na ulici neki ljudi, promrzlu i bolesnu”, priča Jelisaveta kako je usvojila kucu. ”Nisu mogli da je zadrže jer već imaju psa, pa su je ponudili na udomljavanje. Dugo sam razmišljala o tome da li da je uzmem – na kraju je presudila tuga koju sam videla u njenim očima. Bila je veoma nepoverljiva i bežala je od mene. Stalno sam joj tepala „ljubavi mala“, „ljubavice“ i na kraju joj dala ime Ljubica.”
Pošto je kuca u prvo vreme bila sva uplašena i bolešljiva, stalno su išle kod lekara, na preglede i terapije. ”To joj je bio dodatni stres. Injekcije, lekovi, kupanje i, naravno, novi dom u kom je trebalo da se snađe… Iz dana u dan ona se sve više vezivala za mene, a onda je počela da me brani. Niko nije smeo da se pozdravi sa mnom – odmah bi režala i lajala. Danas smo nerazdvojni tim. Svuda idemo zajedno. Ljubav je obostrana, bezuslovna i ogromna.”

Zajedno i u pozorište
Dani jedne glumice znaju da budu pretrpani obavezama – snimanja, probe, igranje predstava… Ali Ljubica ide baš svuda s njom. ”Svi su se navikli na to da je ona sastavni deo mene. Mirna je i uglavnom leži i spava. Vodim je gde god je dozvoljeno prisustvo pasa. Poslušna je. U kafiću sedi u mom krilu, i na probama je blizu mene, na podu u ćošku, i osmatra. Vodim je sa sobom i kad igram predstave. Ona ostane u garderobi, dok sam ja na sceni. Upoznala je sve moje kolege u BDP-u i sprijateljila se s njima. U pozorištu imamo psa Čedu, koji je uvek tu, u zgradi ili ispred nje, i Ljubica se divno druži s njim. Kada treba da idem na neki događaj ili bilo koje mesto gde ne može sa mnom, ostavljam je kod sestre Milice.“

Klikinite sledeću stranicu…

Foto: Arhiva L&Z

Članak se nastavlja posle reklama

Ljubica ne ide s Jelisavetom na turneje, ali zato na svako letovanje i zimovanje putuju zajedno. ”Kad već postoje uslovi za to, trudim se da je vodim sa sobom na svako privatno putovanje. Teško podnosi rastanke i na moje ’ti ne ideš’ – spusti uši, savije rep i tužno me gleda. Naravno, kad se vratim, sreći nikad kraja. Trči po kući, skače po meni i vesela je. Definitivno je neko ko me uvek oraspoloži, nasmeje i razveseli. Budi u meni osećaj sreće – daje ljubav u neograničenim količinama.”

Zdraviji život
Jelisavetina dnevna rutina prilično se promenila uz Ljubicu. ”Ujutru ustajem ranije da bismo otišle u šetnju, a kada se vratimo – zajedno doručkujemo. Tri puta dnevno je izvodim napolje. Lep je osećaj što nikad nisi sam, prijatelj je uvek tu. Stiče se navika za zdraviji život – imam šetnju, tri obroka i odgovornost. Ušla je iznenada u moj život i promenila dosta mojih navika. Velika je obaveza, ali je još veća radost.”
Mnogo toga su za godinu dana prošle zajedno. Bilo je izazova, ali najviše radosti. ”Najveća sreća mi je ta što je ona, napokon, zdrav i veseo pas. Dug je bio put do izlečenja. Tukli su je dok je bila na ulici i imala je kilu od udarca nogom, verovatno ju je neko šutnuo. Oko joj je bilo oštećeno. Ali sve je to iza nas i ja sam presrećna zbog toga. Dosta šetamo i trčimo. Voli loptice i često se igramo u parku.”

Pronaći topli dom
Jelisaveta pomaže i prilikom udomljavanja drugih pasa. ”Oduek sam volela životinje. Dok sam živela s roditeljima, imali smo ženku jorkširskog terijera Moni. Uvek sam želela da imam svog psa, ali čekala sam da se steknu uslovi, da imam više vremena. Ipak, Ljubica je došla iznenada. Zapravo je ona mene usvojila – ja sam se prilagodila svim njenim potrebama. Pre nje, udomila sam mnogo pasa. Kad bih ih pronašla same i gladne, okupala bih ih, nahranila i našla im dom. Ima plemenitih ljudi, a zadovoljstvo zbog udomljavanja je obostrano.”

Pročitajte i…  Kućni ljubimci: Mere zaštite tokom trudnoće 

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje