Nekada u čuvenoj seriji „Seks i grad“, danas u Beogradu: Mihail Barišnjikov u „Pozorištu na Terazijama“
Biblioteka Skupštine Srbije vrvela je od predstavnika medija koji su došli da požele dobrodošlicu čuvenom baletskom igraču i protagonisti kultnih filmova i serija Mihailu Barišnjikovu. Barišnjikov, koga pamtimo kao Aleksandra Petrovskog, jednog od partnera čuvene junakinje serije „Seks i grad“ Keri Bredšo, došao je u Beograd na poziv Aje Jung i nastupiće tri večeri zaredom, 23, 24. i 25. aprila, u Pozorištu na Terazijama, u komadu inspirisanom poezijom nobelovca Brodskog. Postavka čuvenog litvanskog reditelja Alvisa Harmanisa slavi izuzetnost velikih umetnika i pokušava da otkrije nesagledive moći ljudskog tela i intelekta.
Neposredan, blag i duhovit, Mihail Barišnjikov pozdravio je Beograđane na konferenciji za medije, dva dana pre svog prvog nastupa. Mada je došao nekoliko dana pre izvođenja performansa, nije imao mnogo prilike da vidi Beograd, jer su ga dočekali kiša i hladno vreme, ali je rekao da mu je izuzetna čast što je ovde i što konferenciju drži na našem važnom istorijskom mestu, u biblioteci Skupštine Srbije.
– Dirnut sam vašom pažnjom i poštovanjem koje ste mi ukazali. Bio sam pre nekoliko godina ovde, nastupao sam u Novom Sadu. Sad igram Jozefa Brodskog. Ovo je veoma lično putovanje za mene, veoma ličan projekat. Nije u pitanju “dance show”, već tranzicija plesa u pozorište. Zaista izvanredan momenat u mom životu. Ovaj performans biće izveden na ruskom jeziku, ali naša historija, jezik, religij ai kultura su vrlo bliski. Pričao sam sa nekoliko ljudi o tome i znam da je Jozef Brodski poznat u vašoj zemlji. Njegova dela ne čitaju se samo na univerzitetima, već su dostupna u svim bibliotekama. Prilično sam siguran da ćemo naći zajednički jezik.
Sa ovom predstavom, Mihail je već nastupao u Americi. Posle nastupa u Srbiji, čekaju ga Engleska, Nemačka, Švajcarska i Izrael. Priznaje da je veoma srećan što je u 69. godini i dalje u punoj snazi i što može da igra.
– Ako bude sreće sledeće godine ću napuniti 70, a još plešem. Život je bio blagonaklon prema meni i srećan sam što još uvek mogu da otkrivam umetnost. Scena je za mene prirodno mesto. Bavio sam se i plesnim teatrom. Reditelji su me često koristili kao glumca koji ume dobro da se kreće na sceni i igrača koji ume da glumi, tako da je to neka vrsta prirodne tranzicije. Sve reditelje koji su radili sa mnom povezuje – eksperimentalni teatar, tu se dobro osećam. Jer, ja nisam učio da budem klasični glumac, već klasičan igrač, ali svakako da je oduvek postojala fascinacija teatrom.