Na terapiji: Koje aktivnosti nas usrećuju

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Ovog vikenda smo moje koleginice i ja učestvovale u Fruškogorskom maratonu i sve smo postigle određene ciljeve s tim u vezi. Nekome je cilj bio da uopšte izađe na mokre i klizave planinske staze, nekome da na tom terenu napravi novinsku reportažu, neko da snimi prelepe trenutke u prirodi, a većini ipak da stigne do cilja udaljenog 20-ak ili preko 120-ak kilometara. Na kraju je bilo pravo uživanje videti oko sebe toliko ponosnih žena koje zrače srećom i zadovoljstvom. Da, bile su veselije nego da sam ih zatekla u kafiću, sauni ili tržnom centru.

Ono što je svima bio zajedničko u tom momentu jeste – postignuće. Nameće se pitanje: da li su onda postignuća, a ne uživanja, bogatstvo, ljubav – izvor sreće?

Danima sam pod utiskom knjige koju sam pročitala i svima pričam o njoj – “Flow” američkog autora Mihalja Čiksentmihaljija. Vrlo sam ponosna na sebe što sam zapamtila njegovo ime.

Dakle, priča o “flow” ili “tok aktivnostima” kako je prevedeno kod nas, jeste priča o najispunjenijim i najlepšim momentima našeg života i kako da ih što češće doživljavamo. Znate, to su oni momenti kada radite nešto i ne primetite koliko vremena je prošlo. Oni momenti u kojima, kada bi vas neko prekinuo i predložio nešto drugo, vi biste imali jasnu svest da želite da nastavite da radite baš to i da ne želite da radite nešto drugo, budete na drugom mestu ili sa drugim ljudima.

Koja vrsta aktivnosti nam to može omogućiti? Naučnici tvrde da to nije ni odmor ni razonoda ni uživanje. Znam da ste se iznenadili! Kada su istraživači merili stepen sreće u svakom trenutku dana, u nizu dana, velikog broja ljudi, zaključili su da su ljudi najsrećniji dok nešto rade. To što rade mora da ima svoj cilj. Znači mora tačno da se zna da li je rezultat ostvarljiv ili ne. Kao i to da li upravo vi možete da ostvarite taj rezultat i da aktivnost nije previše frustrirajuća za vas. Ako vam neko da da rešavate pretežak matematički zadatak, to nije ispunjavajuće čak i ako ste dobar matematičar. Ali, takođe, ne sme da bude prelako. Tu super aktivnost imaćete samo ako radite nešto što je malčice iznad vaših sposobnosti, a sama aktivnost utiče tako da se razvijate i napredujete u njoj odnosno ni u kom slučaju ne radite samo rutinski i sa velikom lakoćom već morate biti dobro koncentrisani i uključeni.

Naš subotnji maraton koji je učesnicama doneo toliko ispunjenje, zadovoljio je sve te složene uslove. Bilo je teško, ali nije bilo neostvarivo. Imali smo jasan cilj i znali smo u kom momentu smo ga ostvarili. Nismo želeli da odustanemo i budemo na nekom drugom mestu. Nije nam smetalo što vreme prolazi niti smo se bavili vremenom, šta više na kraju smo bili iznenađeni što smo smo jedno celo radno vreme potrošili u borbi sa blatnjavim stazama, usputnom ćaskanju, upijanju svežeg vazduha i zelenila oko nas.

Kako pronaći još takvih aktivnosti – to je najvažniji zadatak za čije obavljanje nam je dato dosta vremena – čitav život. Što pre to shvatimo, imaćemo smisleniji, sadržajniji i lepši život koji neće zavisiti od drugih ljudi niti od materijalnog blagostanja. Zvuči dobro, zar ne?

Više tekstova sa terapije možete pročitati OVDE