Nekoliko pitanja (i stručnih odgovora!) o erotici u književnosti

Kada je izašla knjižica “škakljivih” korica, s naslovom koji asocira na Vuka Karadžića i erotsku narodnu tradiciju, pa još s potpisom jednog od omiljenih profesora s odseka na kojem sam studirala, nisam odolela da ne zavirim u nju, a onda sam i autoru – profesoru Savi Damjanovu – poželela da postavim nekoliko pitanja, o zbirci. I erotici

Razgovarala: Jasmina Ubiparip

Foto: Guliver/Getty Images

Kako biste nam predstavili zbirku? U kakvoj je ona vezi s Vukom Karadžićem i Crvenim banom, zbirkom erotskih narodnih pesama?

Možda deluje složenije no što jeste, ali jedini pravi recept za ovakva štiva jeste ono što se naziva čitalačkim „zadovoljstvom u tekstu“. Ko to doživi, naravno da će imati dodatnih pitanja i nedoumica. Neka od razrešenja vezana su baš za Vuka Karadžića, koji slovi i kao autor ove zbirke. Naime, nije li u našoj kulturnoj svesti njegov Crven ban osnov narodne erotske tradicije, na koji se neretko i najšira javnost poziva? U tom smislu, Najcrveniji ban je prirodni nastavak te tradicije krajem 20. i početkom 21. veka, pri čemu naša savremenost ima drugačije humorne, satirične, političke, erotske, pa i seksualne šifre od Vukovog doba (pre 200 godina): možda o tome najrečitije svedoče slike kao prateći delovi tekstova „najcrvenije zbirke“…

Možete li da povučete paralelu između erotike u književnosti (umetnosti) nekada i sada?

Razlika je nalik onoj u stvarnom životu. Pogledajmo, recimo, erotske crteže starog Egipta ili neskrivenu seksualnost, koju nam predočavaju i vizuelna i literarna umetnost antike: tokom nekoliko milenijuma (do danas) njena suština nije bitno promenjena, ali mnoge i te kako bitne nijanse jesu. Međutim, mi živimo u zabludi da je naša epoha donela veliku erotsku liberalizaciju, i u umetnosti i u životu! A uistinu, reč je samo o tome da je nakon nestanka antičkog sveta (čija kultura nije naglašavala tabu putenog i čulnog uopšte – naprotiv!) došlo hrišćanstvo, s idejom o telu i telesnom kao grehu, s idejom koje se evropska civilizacija postepeno oslobađala tek od 18. veka i prosvetiteljstva, da bismo danas dostigli izvestan stepen slobode, koji je bio normalan još pre dve-tri ili četiri hiljade godina. Svakako da pomenutoj zabludi doprinosi ono što drevni svetovi nisu imali: mas-mediji, tehnosfera i informatička revolucija, zahvaljujući kojima sve teče brže i ima globalne konotacije.

Koliko je, kada govorimo o erotici, važan humor?

Tu nema pravila, ima vrhunske erotske umetnosti potpuno lišene humora, a ima i one prožete raznim vidovima smehotvorstva. U ovom drugom slučaju, humor služi ili da razgali, opusti čitaoce i gledaoce pred delikatnim, lascivnim, pa katkad i tabuiziranim, temama, ili pak da bude svojevrstan “alibi” ukoliko društvo nameće kvazimoralističke norme kao oficijelne. Kada su takve norme na vlasti, humor je više nego važan jer – metaforično govoreći – spasava autore od lomače, ali nefigurativno (doslovno!) rečeno: nesumnjivo ih spasava od osude dežurnih “čuvara morala” (koji su najčešće obični licemeri!), pošto će uvek imati opravdanje kako su u svojim delima zapravo ismejali seksualnost ili se kritičko-satirički poneli prema njoj.

Koja biste dela preporučili onima koji žele da čitaju kvalitetnu erotsku literaturu?

To je u krajnjoj liniji uvek stvar ukusa i čitalačkih navika. Ne mogu ja nekome narediti da čita Markiza de Sada ili Anais Nin – koji su za mene klasici erotske književnosti – ako taj neko ove autore smatra preteranim (možda čak i nastranim?), a neke druge prihvatljivim… No ukoliko bih želeo čitaocu bez predrasuda da preporučim megaantologiju svetske erotske književnosti, uputio bih ga na višetomnu ediciju Erotikon, koja je pre nekoliko decenija izlazila u beogradskoj Prosveti pod uredništvom Milana Komnenića. Uostalom, tu se prvi put pojavio i Crven ban, od kog smo i krenuli u ovom razgovoru.

Koje još knjige čitamo ovog meseca pogledajte u majskom broju Lepote i zdravlja.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje