Da li ste sigurni da ste izabrali dobar režim ishrane? Drugi deo…

Juče smo počleli priču o režimima ishrane, koji su postali veoma popularni. Neki od njih su odlični, za neke se to ni slučajno ne može reći, a neki su vrlo štetni. Želeći da vam, kao i obično, damo najbolje savete danas vam predstavljamo još tri režima.

Foto: Pixabay

Loše: Brza dijeta

Kako izgleda? Ponekad je nazivaju dijeta 5:2, a najpoznatija je pod nazivom isprekidani post. Ovaj režim ishrane podrazumeva da se dva dana unosi smanjena količina kalorija (oko 500-600), dok je preostalih pet dana ishrana “normalna”. Suštine je da se zavara telo tako što će pomisliti da oseća glad, usled čega će početi da gori masti umesto da ih taloži.

Vrline: Izuzetno je teško naći makar i jednu vrlinu.

Mane: Malo smernica u smislu šta treba jesti, posebno onih dana kada se ne posti. Unos kalorija je drastično ograničen, na sasvim neprirodan način, u kratkom vremenskom periodu. Ovakav način ishrane je u tesnoj vezi sa povećanim ITM-om i većim procentom masnoća u telu.

Zaključak: Ograničavanje i lišavanje uvek na kraju dovode do prejedanja. Uvek.

Loše: Paleo dijeta
Kako izgleda: Poruka je – jedite kao naši preci iz pećine da biste bili zdravi, jer to što se mi oslanjamo na prerađenu, polu-gotovu hranu, jeste uzročnik svih naših zdravstvenih problema.

Vrline: Gotova i polugotova hrana je u potpunosti eliminisana. Akcenat je na primarnim namirnicama i nemasnim vrstama mesa.

Mane: Nedostaju dve cele grupe namirnica – integralne žitarice i mlečni proizvodi. “Otvoreni obroci“ vam omogućavaju da varate kad god osetite potrebu.

Zaključak: Mi ne lovimo, ne pecamo i ne skupljamo hranu na način na koji su ljudi to činili u doba Paleolita. Danas, bukvalno, ne postoji hrana koja bar malo liči na onu koju su ljudi jeli pre 10.000 godina. Svaka dijeta koja preporučuje “varanje“ ili vam dozvljava da navalite na kiflice sa cimetom, karamele ili neku drugu vrstu brze hrane, a da se pri tom krije iza zdravog naziva koji uliva poverenje – samo je varka.

Foto: Pixabay

Mediteranska dijeta

Kako izgleda? Zasniva se na načinu ishrane i stilu života koji je karakterističan za stanovnike Mediterana. Oni su dugovečni , zdravi i opšte je prihvaćeno da u tome ključnu ulogu imaju način ishrane i aktivan stil života.
Vrline: Sveži i integralni proizvodi, riba, mahunarke, orašasti plodovi i druge zdrave masti su sastavni deo svakog obroka. Nema preterivanja u konzumiranju alkoholnih pića. Crveno meso i slatkiši su rezervisani za posebne prilike, a i tada se konzumiraju u malim količinama. Unos kalorija zavisi od fizičke gladi i stepena aktivnosti.

Mane: Ne postoje. Mnogi restorani u svojoj ponudi imaju mediteranska jela I, ukoliko pored njih naručite i veliku porciju salate ili povrće – nemate razloga da brinete.

Zaključak: Od svih zdravih načina ishrane ovaj je svakako najzdraviji. Održiv je, zasniva se na intuitivnim načelima, a okosnicu svega čine integralni i hranjivi proizvodi.

Ne postoji dijeta ili način ishrane koji odgovara svima, ali treba izbegavati svaku dijetu koja postavlja granice, podrazumeva odricanje ili pristupa ishrani na neprirodan način. Življenje zdravog života ne podrazumeva „varanje“, nije određeno brojem dana ili kalorija, niti treba previše da bude usredsređeno na određene hranjive sastojke, a ne na neke druge. Zdrava ishrana je izbalansirana i zavisi od toga koliko smo gladni, a podrazumeva se da treba da je prati i redovna fizička aktivnost, kao i odgovarajuća briga o sebi.