Ivanin rečnik ludih tridesetih: O kao OSTAVI me na miru

Piše: Ivana Jovanović

Da se razumemo, nisu ovo „neke“ godine, naročito ne za kukanje i ronzanje. Sa skoro četrdeset si u punoj snazi. Mnoga iskustva pohranjena su u riznicu prošlih dana, ali mnogo ih je još i u snovima. Na toj granici nostalgije i maštanja, gde se sada nalazimo, trebalo bi da smo u najmanju ruku – realni. A kad sam realna, ne mogu da ne ronzam. Ostavite me na miru!

Nedelja je, jedva dočekan vikend. Nije mi dosta što tokom radne nedelje svi od mene nešto očekuju (ne nešto, nego svašta nešto), nego i svaki vikend treba da planiram kako bih ga „aktivno“ iskoristila. Ada, bajs, roleri, porodično seosko imanje, ručak na salašu s prijateljima, obilazak Fruške gore… Znate šta, a da me jedan dan ostavite na miru, bez planova, bez akcije, bez automobila, bez pakovanja rezervne garderobe, sendviča i sokova, bez „mama, daj ovo i ono“, ma ako treba i bez ručka! Evo, piću kafu i grickati keks ceo dan, uveče ću da pređem na roze. Da čitam, pogledam film, dremkam, ležim u kadi, sedim na svojoj terasi u cveću, da malo ćutim i čujem šta se sve iza tog ćutanja krije. To hoću, ako razumete.

– Moćan čovek, napisao je Umberto Eko baveći se problemom zavisnosti od mobilnih telefona, jeste onaj koji ne mora da odgovori na svaki poziv. Dve stvari su simbol uspeha: ključ od privatnog toaleta i sekretarica koja kaže „gospodin je trenutno van kancelarije“. U našem slučaju – gospođa je trenutno “ostavljena na miru”! Zovite sutra! Osim toga, psiholozi oštro kritikuju roditelje koji deci oragnizuju svaki trenutak, jer deca nikad ne nauče koliko vreme bez obaveza (neznalice bi rekle “dosada”), može da bude inspirativno. Omogućava nam da razvijemo maštu, da razgovaramo sa sobom, da se istražimo. Trčeći iz akcije u akciju, ne stižemo da predahnemo, da budemo sami, a iz samoće mogu da nastanu konstruktivne stvari – držim predavanje mojoj Jeleni, kao da je ubeđujem, a nema potrebe da trošim toliko energije, bar me ona razume. Sve moje prijateljice, više-manje, žive slične živote – proaktivne i preaktivne. I kladim se da svaka od njih ima sličan scenario za mirnu nedelju, kao što je moj.

– Jedan drugi pisac je rekao nešto slično: Ja kada pišem isključim interenet, nateram sebe da mi bude dosadno, jer dosada je suštinski deo pisanja. I ne samo pisanja, dodala bih. Svakog kreativnog stvaralaštva. Da znaš da ću i ja probati da se izborim za jednu neaktivnu, lenju, dosadnu nedelju za sebe. Volim i ja kafu, roze, knjige, penušavu kupku… Volim i da me ostave na miru – slaže se Jelena.

Žene u najboljim godinama najbolje znaju šta im prija i šta ih čini zadovoljnim. Biti aktivan i ništa ne propustiti je imperativ modernog društva, ali trenuci mira su privilegija nas malih, ali hrabrih jedinki, koje bez zamuckivanja i bez preispitivanja, s vremena na vreme, svima poruče: ostavite me na miru!

–