Ivanin rečnik ludih tridesetih: P kao Padanje

U poslednje vreme često spominjem mačke. Znam i zašto. Smišljam priče kojima se borim protiv besa, brzine, besmisla. Tražim način da im pobegnem, da im doskočim, možda ih preskočim, zgrabim, uplašim ih, ili se poigram sa njima. I pogodite u koju se životinju pretvorim. U mačku. Imam dovoljno iskustva sa ljudima da mogu da budem sigurna u svoju procenu životinja. Mačke su najspretnije.

piše: Ivana Jovanović

Koliko me ne raduje to što ponekad moram da budem mačka (sigurna sam da istorija beleži vremena i mesta u kojima je ženama bilo sasvim dovoljno da budu samo žene), toliko me ohrabri spoznaja da se naša deca već rađaju kao mačke.

Mogućnost da svakodnevno posmatram i družim se sa tinejdžerima smatram privilegijom iz prostog razloga što ne nasedam na priče da su nam deca izgubljena, nego kao žena-mačka mogu da zagrebem do njihove suštine.

–Možda su nestalni, možda ih je teško zainteresovati, možda ne vole knjige, ni pozorište, ni klasičnu muziku, možda traće mladost umreženi, a otuđeni, ali jedno je izvesno – odakle god da ih baciš, oni padnu, ali se dočekaju spretno, na četiri noge. Takva akrobacija zaslužuje aplauz. Ima tu i naše zasluge. Ne mislim na gene. Mislim na nesigurno i nestabilno društveno okruženje u kojem rastu, a koje smo im lično mi obezbedili. Ako smo iz svih onih energičnih demonstracija, lupanja u šerpe i lonce, godina i godina otpora i nade nešto korisno izvukli, to su, sve sam više sigurna, samo ta naša spretna i okretna deca. Sve ostalo su pojeli veliki i mali miševi – inspirisana sam mešavinom sreće i tuge, ipak je moje veliko dete završilo osmi razred, pa drugarice moraju da mi se „nađu“. A to znači – da slušaju moje monologe.

– Ima sve petice. Uopšte ne znam kako. Nekada si za petice morao da greješ stolicu satima, svakodnevno. Ova naša deca su rođena da bezbedno hodaju po tankim žicama, usijanim krovovima i mračnim budžacima društva. Da padaju i da se dižu. Dvojka, pa petica. Zašto da uči stalno kad može samo ponekad?! Majstori za taktike. Maksimalno štede energiju. I onda mačkama ostane vremena da predu do mile volje.
Iako mi je drago što su naša deca snalažljivija od nas, plaši me pomisao na to da ćemo im dozvoliti da ostanu na toj jednoj jedinoj mačjoj veštini. U tom slučaju ih ne čeka sjajna budućnost. Majstorstvo je kada znaš da padneš, ali se snaga uvek merila visinama koje dosegneš.