IVANIN REČNIK LUDIH TRIDESETIH: R kao RAVNOPRAVNOST
Da se razumemo – nisam žestoki borac za ženska prava. Eto, čak sam napisala „borac“ u muškom rodu, umesto da sam smislila neki sinonim u ženskom. Nije važan rod, važno je da se razumemo. Dakle, nisam žestoka, jer žene ne vole ništa „na silu“. Ja sam za razumne pregovore. U prevodu – pregovaraću smireno dok ga ne ubedim da smo ravnopravni.
Kad zamiriše leto i završi se škola, upadnem i sama u „neradni“ mod. Radim, a ne radi mi se. Obavljam važne razgovore, a razmišljam o nevažnim stvarima: o moru, novom kupaćem, koktelima, mirisu ribe…Treba da spremim stan, a ja ležim na sofi i srčem ledenu kafu. Umesto da bruji usisivač i skače veš mašina, trešti bossa nova. Leto je pravo vreme da se na trpezarijski sto, umesto bogatog domaćinskog ručka, baci tema o ravnopravnosti. Prijatno!
Istraživači sa londonske Ekonomske škole ispitivali su uzroke zbog kojih dolazi do razvoda brakova i razloge zbog kojih brakovi opstaju. Ako ste mislili da su ljubav, strast, razumevanje i sve što dolazi iz sfere emocija uslovi da jedan brak opstane, malo sutra. Brojke govore u prilog nekih drugih „sitnica“. Verovali ili ne, čuvar braka je ravnopravna raspodela kućnih poslova.
U našoj kulturi kućni poslovi se tradicionalno nazivaju ženskim. Žene su kuvale, prale, čistile, brinule o deci, mužu i ostalim članovima domaćinstva, išle u nabavku, ispraćale i sačekivale…Muškarci su brinuli o egzistenciji i povlačili „odlučujuće“ poteze. Slikovito – muškarci su generalni direktori koji misle i izdaju naređenja, a žene: izvršni direktori, direktori nabavke, proizvodnje, prodaje, marketinga, ljudskih resursa, razvoja, ali i najobičniji fizički radnici, čistačice, kuvarice, portiri, kuriri i ostalo pomoćno osoblje. Kad popišem sve, nije ni malo, ni lako. A ni ravnopravno.
-Nauka je utvrdila da su bračne zajednice stabilnije ako muškarci više pomažu ženama u obavljanju kućnih poslova. Uposleniji muškarac – duži brak, kaže istraživanje. Ja bih ovu istinu ipak čitala sa druge strane: opuštenija žena – duži brak, objašnjavam mu natenane, reč po reč, umesto predjela. On lupka prstima po stolu.
– Zar nisi ti „alergična“ na muškarce sa kesama, one koji odlučuju o omekšivaču za veš i merkaju koji je komad junećeg buta bolji za supu, pa još i drže predavanje na temu?
– Jesam. Za mene je muškarac da izabere: vino, komad nakita, eventualno putovanje. Drugo – muškarac sa keceljom, gumenim rukavicama ili sa krpom za prašinu baš i nije najmuževniji primerak. Ovo nikako ne znači da žena mora sve sama. Danas bar nije teško obezbediti profesionalnu pomoć u kući.- Znači, ravnopravnost je kada nađemo ženu za pomoć u kući, pita on.
– Nauka jeste na dobrom putu: ženama treba više slobodnog vremena. Ali, za dobar brak ženi treba još nešto – pravi muškarac! Ravnopravnost je i žena za pomoć, ali i restoran koji kuva umesto mene. Obuvaj se! Rezervisala sam nam sto.
Ravnopravnost polova je preteška tema da bi se diskutovalo na prazan stomak. A uz vino se, svakako, brže dolazi do istine.