Da me čovek pita, ne znam uopšte više zašto se radujem tom moru i kobajagi odmoru. Odmor je za retke koji letuju u nekakvim all inclusive režijama. Nama koje, u idealnom slučaju zapadne polupansion – jer sve znaju i sve mogu i ništa im nije teško, treba dati beneficiran radni staž za te dve nedelje na moru.
Jer, kao prvo, niko me umesto mene ne opere, opegla i ne spakuje za odmor. Sama uključujem po tri mašine dnevno, kad dođem s posla, jer ko je još video trošiti slobodne dane na pakovanje?! I sama prevrnem kuću naglavačke jer ne mogu da se setim gde smo skembali dušek za plažu i kupaće od prošle godine. Ako ih i nađem, shvatim da su se bretele razvukle od soli a ono malo dušeka moljci ili neka druga kućna gamad izbušila na devetnaest mesta.
I onda sama odem da jurcam po kinezima da kupim nešto što će poslužiti za ovu sezonu. Onda sama nađem kome da uvalim ključ od kuće dok nismo tu jer neko mora misliti na opstanak ona dva filadendrona i fikusa. Kad rešim zalivanje uz povremeno gašenje-paljenje svetala i podizanje roletni, da lopovi ne pomisle da nas nema, valja mi poplaćati sve račune da nas po povratku s odmora ne sačeka isključena struja, kablovska i tome slično. Uz sve to – kuću valja ostaviti u kakvom takvom stanju jer ima li išta lepše nego da se čovek vrati na čisto?
Pročitajte i…Duda Alapača: Ali sve nam to treba!
Kad sve sredim, napravim dva termosa kafe i pun naramak sendviča, proverim još jednom da li svi ukućani raspolažu dovoljnim brojem gaća i čarapa i za svaki slučaj spakujem u kutiju od evrokrema malo praška za veš iako sam se zarekla da me pranje na ruke ove godine neće videti. Jesu nam pasoši tu, pita me Vlada. Tu su. Jesu važeći? A majka mu stara, jesu valjda. Kako ti to tako ’’jesu valjda’’…? Pa tako, lepo, ako su važili prošle godine, važiće valjda i ove. A uz malo sreće, ne bih se bunila ni da je moj istekao pa da me vrate kući, a vas da puste pa da se sita odmorim. Počela si da mračiš, Dubravka, primećuje moj muž. Kakva si to žena, zar se nimalo ne raduješ odmoru?
Kakvom odmoru, izvini…? Onom odmoru na koji me svake godine vodiš? U onaj apartman koji prvo moram da oribam vimom pa da tek onda uđem? Onim jastucima od kojih se ukočim nakon prve noći? Onim lepim buđavim pločicama u kupatilu na koje me strah da stanem bosa? Ili onom vajfaju koji hvatam samo pored ulaznih vrata? Ne znam da li me više raduje to ili one dve ipo izanđale šerpe koje nam gazdarica za šezdeset evra po danu tako velikodušno stavi na raspolaganje? A možda sam najsrećnija jer ne moram da teglim i peškire za ’’po kući’’ već samo one plažne, velike? Ipak, klasa je to, nema šta… menjaju posteljinu na svakih nedelju dana. Ako zatražiš. Pa šta hoćeš, ni kući je ne menjaš svake nedelje, brecnu se moj muž.
Jeste, ali kod kuće sam kod kuće, i kod kuće ne nanosim kilo peska s plaže pa da moram da menjam svaki dan. I kod kuće mi ne vileniš ako dva dana ne srkneš ništa kašikom, ali kako odemo na more – tako ti se creva zavežu. I kod kuće se ne nadižeš ko vampir ranom zorom da bi išao da udišeš jod na plaži. I kod kuće si daleko podnošljiviji nego na odmoru. Mislim, kad me već pitaš, eto ti.
Pa jel’ ti nećeš da idemo? Neću. Hoću. Ne znam više ni ja. Može li jednom da bude drugačije? Možemo li jednom da letujemo ko ljudi? Kako to misliš – ko ljudi? Tako lepo, kao ljudi, kao porodica. A ne da ja budem ona koja-kuva-vodi i odvodi dete na plažu i s plaže, brine o tome da li imamo kifle za doručak, trči po paradajz po najvećem zvizganu dok ti sediš na terasi, cirkaš pivo i mrzi te da prostreš mokre peškire da se suše? Možemo, reče moj muž. Naravno da možemo.
Evo, ja ću brinuti o svemu. Zamenićemo se. Evo, ja ću sve, reče. I oko ručka? I oko ručka. I oko deteta? Pa naravno, to je i moje dete isto ko i tvoje. I ti ćeš da meteš apartman da ne bude peska? I peškire ćeš na plažu i s plaže da nosiš? I da mi skokneš po hladni nes u po dana? I da me mažeš jogurtom ako izgorim…? A, ako ti to sve budeš radio, šta onda meni preostaje…? Tebi preostaje da sedneš i uživaš. Samo to…? Samo to. Srećna sad…? Pa onako.
Pročitajte i…Duda Alapača: Tata, vozi polako…
Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu.
