Duda Alapača: Samo me čekaj dugo…

by | avgust 2, 2017

Prvo ti govore – sačekaj da porasteš. Pa čekaj da kreneš u školu, pa čekaj da vidimo knjižicu, ne može bicikl svaki čas da se kupuje, pa čekaj da mama primi platu, da babi poštar donese penziju, čekaj da tata dobije sedmicu na lotu, čekaj da Zvezda da go, čekaj da otplatimo kredit, čekaj klizaljke od starije sestre, čekaj da završiš školu, čekaj samo da ti otac dođe kući, čekaj da zaspu pa da se iskradeš napolje, čekaj jun da se raspustiš, čekaj poslednji tramvaj, čekaj ponovo da vide ocene, čekaj prijemni, spavaj ispred faksa da prva vidiš rang listu, čekaj da upadneš u budžet, čekaj stipendije, čekaj profesore za potpise, čekaj na ispite, čekaj da izvučeš pitanja, čekaj da vidimo indeks, ’’strpljen-spašen’’ govore ti, čekaj da odeš na more, čekaj da prođe sezona, u septembru je povoljnije, a i voda je toplija, pa onda čekaj jesen i čekaj u redu u menzi, čekaj opet onaj tramvaj i nadaj se da će i tom čekanju jednom doći kraj.

Piše: Duda Alapača

Jer sve će biti drugačije kada jednog dana postaneš svoj čovek. A do tada – sačekaj, sačekaj da nađeš kakav takav posao, pa da te prime na određeno, sačekaj i nosi kafe po kancelarijama, ne može to tako, ona bi preko noći da napreduje a juče došla, govore. I tako – naučiš se da čekaš. Prvo da provri voda, pa da se digne pena, pa da koleginica ode na porodiljsko, pa da te, ako imaš sreće, prime za stalno.

E kad te prime za stalno, onda sačekaj da nađeš nađeš nekog čestitog čoveka, ali sačekaj da te prvi pozove, da ti otvori vrata, pozove taksi, sačekaj da plati piće, ne ide žensko da se ’vata za novčanik, pa onda sačekaj da te upozna s roditeljima, sačekaj da vidiš jesu li mu namere poštene. E kad sve to sačekaš, onda možeš i da se udaš. Kad se registuješ, onda ne morate da čekate, možete odma’ decu da pravite. Al’ i tu moraš da čekaš, jer neće to uvek iz prve.

Pročitajte i… Duda Alapača: Ali sve nam to treba!

Članak se nastavlja posle reklama

Pa čekaj idući mesec, pa čekaj ovulaciju, pa čekaj još jedan mesec, pa još jedan i jedan. Između plodnih dana, čekaj da te rodbina, što tvoja, što njegova, na slavama dobrano odmeri od struka naniže i upita ’’pa šta vi više čekate’’. A ako ti se i posreći pa čekanje potraje manje od godinu dana, onda se strpi i čekaj još devet meseci da se rodi. Pa onda čekaj ispred ordinacije, pa trči da odneseš doznake u računovodstvo, da ti otvore bolovanje. Pa onda čekaj da uđeš u šesti, sedmi, deveti. Pa spremi torbu za bolnicu, lezi i čekaj da te probude bolovi.

Pa onda čekaj u bolnici da te prime a oni te treći put za dva dana vraćaju jer nisi dovoljno otvorena, a tebi se više ne čeka, i noge ti otiču a kontrakcije brojiš na sekunde. I kad konačno dođe, čekaj da ti je donesu, da je vidiš. I čekaj tako a minuti k’o godine. Pa čekaj da onaj čestiti čovek dođe i donese ti deset upola s lukom jer dva dana ti samo mokrom gazom kvase usta i pojela bi i dušek ispod sebe i usput ga zalila slanim infuzionim rastvorom. Pa čekaj vizite. Pa čekaj da te puste kući. Pa onda sedi pored kreveca i čekaj da se probudi. Pa čekaj patronažnu. Pa čekaj da otpadne pupak. Pa onda čekaj da podrigne, čekaj da prođu grčevi, čekaj da zaspi. Sami smo, kažeš. Čekaj da odgledam vesti, kaže ti onaj čestiti čovek. Čekaš da se probudi, pitaš. Čekam da vidim šta će Zvezda da uradi, odgovara. Čekaš. Čeka. Čekate. Svaki dan iznova.

Pročitajte i…Duda Alapača: Pet minuta čine čuda

Članak se nastavlja posle reklama

Čekaš da joj izbije zubić, jedan, drugi, peti. Pa čekaš da prohoda. Pa da napuni godinu dana. Pa da kaže mama. Pa tata. Baba. Ne nužno tim redom. Pa čekaš se oslobodi mesto u vrtiću. Pa čekaš da se vratiš na posao. Ona što je došla na tvoje mesto kad si otišla na bolovanje, sad ti šefuje. Čekaš pet da ideš kući. Čekaš prvi da primiš platu. Čekaš maj da kupiš čizme na sniženju. Čekaš ponoć da se uključi jeftina struja. Čekaš petak. Godišnji. More. Novu godinu. Čekaš da krene u prvi razred, treći, peti, osmi. Čekaš svakog jutra, da provri voda, da zakuvaš kafu i da se digne pena. Čekaš ponoć da zaspiš. Šest i petnaest da se probudiš. Ugasi televizor, kažeš mu. Dođi. Čekaj samo da čujem vesti..Ustvari, ne čekaj. Eto me.

Zapratite nas na društvenim mrežama FacebookInstagramYoutube i pridružite nam se na Viber public chatu.

Članak se nastavlja posle reklama