Duda Alapača: I, šta kažu mitohondrije…?

Mitohondrije su ćelijske organele prisutne u… Ma, mama, ja ovo ne mogu! – rekla je i odgurnula knjigu na drugi kraj stola. Šta ne možeš, upitala sam. Ne mogu da naučim, nemam živaca! Molim? Kako to misliš – nemaš živaca? Tako, lepo – nemam. Koga još interesuju mitohondrije, upita. Malo si mlada da nemaš živaca, rekoh. Mama, kao da tebe nikad ništa ne nervira…?!

Piše: Duda Alapača

Ih, šta sve mene nervira, pomislih. Eto, recimo, nervira me što nemamo tople vode od sinoć. I što niko ne zna kad će doći. I što, kad pozovem vodovod, samo mi puste onu muziku i prebacuju s jednog lokala na drugi. I što su radijatori hladni.

I nervira me ona gužva ujutro kad krenem na posao. I oni vozači koji skreću bez da daju migavac. I nervira me što čekam po pet minuta da me neko propusti, a svi se drugi uvaljuju na kvarno. I što mi net puca na svakih pet minuta. I što je majstor za mašinu rekao da će doći prekjuče a evo – još ga nema, ona planina veša u kupatilu neće se oprati sama od sebe. I nervira me što je već jedanaest uveče a ja nisam oprala kosu i ne znam kad ću, jer kao što rekoh – vode nema. I što ne znam šta sutra da obučem na posao. I što nemam braon cipele za ovu kišu, da mi se slažu uz novu tašnu, a kad odem u radnju tamo sve neke – budiboksnama.

I ova nova moda me nervira, ne može čovek više nigde da nađe ništa normalno, pa nismo sve građene kao barbike pa da nam sve svima stoji. I što ne mogu da nađem onu zelenu jaknu, i što sam celu kuću prevrnula naglavačke, a nje nema pa nema, a znam da je nisam nikom dala niti, daleko bilo, bacila. I nervira me što počnem da gledam film, a reklame traju po pola sata, pa onda zaboravim šta sam uopšte gledala.

I što me od sinoć boli glava i što sam popila sve što se moglo popiti i opet ne prolazi. I nervira me što su mi zagubili karton u domu zdravlja pa sad tvrde da nikada nisam ni bila kod njih a ja znam i kad sam bila i kod kog tačno lekara i sve. I nervira me što moram da im se šlihtam s čokoladom od trista grama da bi me samo saslušali, i što ništa čovek na ovom svetu ne može da završi iz prve kako je naumio. I još me nervira što mi je kafa iskipela a samo što sam oribala šporet. I nervira mi što mi i ti i tvoj tata samo pravite lom po kući pa samo idem i sklanjam za vama… I još me trista stvari nervira pa živim, šta ću…

Jer može i gore. Mnogo gore. Jer negde neko možda uopšte nema vode, ni tople, ni hladne. A nema ni telefon da pozove vodovod. Negde neko možda loži suvo granje da se zagreje. I nema posao zbog kog mora da ustane ujutro. I nema zašto da daje migavac jer je svejedno u kom pravcu ide. Neko negde uopšte nema net. Neko negde pere veš na ruke otkako zna za sebe. Neko nema problem s tim šta da obuče na posao jer svaki dan nosi jedno te isto.

Negde neko ne prati modu. I ne zna šta je gel lak i šta su nadogradnje. Nekom je svejedno kako je građen. Neko se negde ne nervira zbog reklama. Neko cele godine nosi braon cipele. Neko ove godine nije bio na moru. Neće biti ni dogodine. Nekom će život proći a da ne vidi ni Pariz, ni London, ni Njujork ni ništa. Neko ne zna šta je čičoka, artičoka, papaja. Neko negde nikada nije okusio gođi bobice. Niti koristi hajlajter.

Niti lajkuje. Niti ga lajkuju. I nema prednju kameru na mobilnom. Nema krznene papuče. Samo karton u domu zdravlja ispisan od korica do korica raznim dijagnozama. Neko živi bez igde ikoga i nema za kim da sklanja. I nema kome da se sklanja. Pa opet živi, šta će… Negde je nekoga život prošetao kroz gradivo. Neko je morao da nauči neke baš teške lekcije i po nekoliko puta. A tebe nervira ta tvoja, jedna… Zato, deder, čitaj mi naglas, da čujem šta kažu za te mitohondrije.

Pročitajte i…Duda Alapača: Sačuvaj i sakloni savršenog

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu.