Norin dnevnik: Kako putovati bez stila

by | oktobar 31, 2017

Nisu sva putovanja ista. Neka su sa stilom, a neka bez. Devojka ne treba da odlazi samo na putovanja sa stilom jer bi to značilo da uvek mora da ide u Grčku.
Postoji taj ideal. Ja sa svetlo rozim Dior sjajem na usnama, u crnom duksu i crnim čizmama, s lakoćom prolazim aerodromske kontrole. Moja je kosa naizgled nemarno skupljena u rep, a moje farmerke samo naizgled nemarno pokidane. Na leđima kožni žuti ranac kakav je imala junakinja u poslednjem filmu Noe Baumbaka. – Dobrodošli u Dansku, frokn (gospođice)! – kažu mi. – Tak odgovaram. Hvala. U sledeća tri dana vidite me na slikama iz prelepih kafeterija i pitate se, dok stišćete lajk, kakav je moj život? Koji je moj posao?

 

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Jer, on, i sami naslućujete, sigurno postoji: zdrav i pozamašan, radi o jednoj perspektivnoj priči koja raste… U međuvremenu, na mojim postovima primećujete novost – vunenu kapicu boje lavande koju sam kupila u jednom slatkom kopenhagenskom butiku, a koja sad šarmantno sedi na mojoj glavi i štiti od hladnoće severa, odakle vam se tajanstveno smešim.

Kasno sam počela da putujem „izvan“ poznatog. Živite svoj život na relacijama koje se dugo vremena čine okej, a onda se jednog dana dogodi da parfem kojeg ste kupili pre dva dana prestane da miriše. Pitate se da li možda treba da kupite novi? Po jedan svaki mesec kako biste uspeli da proizvedete onaj efekat kojeg ste osećali pre? Tada sam napokon posumnjala da nije stvar u „šta“ nego u „gde“. I da ću možda pronaći „šta“ kad promenim „gde“. I da ljudi nisu s kruške pali što štede cele godine kako bi otišli gde nisu bili i videli nove stvari jer ukoliko to ne učine, sad shvatam, preti im opasnost od gušenja.

Članak se nastavlja posle reklama

Dan pre polaska panično pokušavam da vratim kartu jer: nikad do tad nisam putovala u jesen i nemam šta da obučem! Majka me, da stvar bude gora, opskrbljuje turskom kafom praktične pripreme i kesicama čaja jer „tamo je sve skupo“. U avionu moja panika u vezi spavanja u hostelu počinje da raste, a doseže vrhunac kad sletimo. Gde mi je pamet bila?? – razmišljam. Potpuni stranci da spavaju zajedno u istoj sobi i svi su tu zbog lepote putovanja?? Panično stežem ranac sa dokumentima (i svim što posedujem) dok gospođa Ljilja, čiji je sin došao po nju kolima i koja u Kopenhagenu živi već dvadeset godina, govori stvari poput – Videćeš, zaljubićeš se u grad! Prelep je! Dovoze me do hostela jer ja, naravno, ne znam kuda treba da krenem kada me šatl u 10 sati uveče ostavi na železničkoj stanici.

Gerty, plavuša na recepciji mi želi dobrodošlicu, ali ja sam je procenila da je mogla da bude i agentica u lancu prodaje organa. Upašće mi u sobu usred noći i… Usred noći me zaista nešto budi. Snažan miris belog luka!! Prosto sam šokirana… Ujutru se počiniteljka, devojka iz Holandije, duboko izvinjava, i tu sve počinje da bude komičnije, i lakše… Odonda sam prepoznala vrednost listanja vodiča za grad pre dolaska, ali taj put, prvi put, sam samo „nabasavala“. Nabasala sam na prelepi Frederiksberg park i ljutila se na sebe što nisam ponela ništa za čitanje, a onda kada sam napokon kupila knjigu i sela na kafu da je čitam (u delu grada po imenu Norebro) nisam je ni pipnula jer sam bila previše uzbuđena da spustim pogled. Htela sam svima koje poznam viknuti Ja sam Tu!!! ali sam umesto toga postovala par fotografija. Potom sam poželela da vidim skulputuru Mala sirena, ali dok sam prolazila pored onih šarenih zgrada sa razglednica u staroj luci odjednom me uhvatila nekakava melanholija da sam prošla ne osvrnuvši se. Za ručak sam htela da probam tipično danski „smorrebrod“, sendvič na parčetu raženog hleba sa ćuretinom i listom salate, ali je McDonald’s u blizini nudio više slasnih kalorija. Znate već kako to ide, pobede i pobedice…

Kada je avion sledeći dan uveče poleteo nazad i iz vazduha sam u jednom trenutku mogla pogledom da obuhvatim celi Kopenhagen, bila sam sigurna da je nova magična dimenzija uspešno ugurana u moj život. A, i u to da je put do putovanja sa stilom prilično dug, ili, u mom slučaju, barem dok ne dođem opet.

Članak se nastavlja posle reklama

 

Zapratite nas na društvenim mrežama FacebookInstagramYoutube i pridružite nam se na Viber public chatu.

Članak se nastavlja posle reklama

Tagovi: