Evo zašto ne smete preskakati obroke!

Ukoliko se hrana konzumira samo jednom dnevno uneće se veća količina energije što će za posledicu imati povećanje telesne mase

Jedna od najčešćih preporuka pravilne ishrane je da obroci ne smeju da se preskakati. Neredovnost obroka može da utiče na slabiju kontrolu veličine porcija odnosno unosa energije. Ukoliko se hrana konzumira samo jednom dnevno uneće se veća količina energije što će za posledicu imati povećanje telesne mase. Sistem organa za varenje takođe voli redovnost obroka jer tako čuva zdravlje gastrointestinalnog trakta, posebno crevne mikrobiote.
Stručnjaci za ishranu stalno govore da je doručak najvažniji obrok i da ga nikako ne treba preskočiti ili umesto njega popiti samo kafu. Zbog čega je to tako?
Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da je doručak važan obrok jer je organizmu potrebna energija za početak dana i energija do sledećeg obroka. Redovan, nutritivno dobro kreiran doručak omogućiće optimalnu mentalnu i fizičku aktivnost. Kako će se nutritivno osmisliti doručak zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i vrste profesionalne aktivnosti kojom se neka osoba bavi. Nema jedinstvene preporuke za doručak za sve osobe. Energija iz doručka će se sigurno potrošiti tokom dana.

Enzimi „dežuraju” 24 sata

Jedna od ključnih dilema je i do kada uveče smemo da konzumiramo hranu jer postoje razne teorije o tome koliko sati pre odlaska na počinak moramo da imamo poslednji obrok?
Naša sagovornica podseća da svi enzimi digestivnog trakta dežuraju 24 časa pa nema časovne granice do kada smemo da konzmiramo hranu. Kada će neka osoba imati večernji obrok zavisi od dnevno noćnog ritma iste osobe.
– Pitanje radnog vremena je takođe bitno. Noćni rad pojedinih profesija ne može proći bez obroka. Zdravstveno stanje pojedinica ponekad uslovlja vreme obroka. Ukoliko se radi o osobama koje imaju uobičajeno radno vreme, vreme večernjeg obroka zavisi od vremena odlaska na spavanje. Preporuka je da se posle ponoći ne ostaje budan jer se određeni hormoni koji utiču na stanje sitosti i gladi luče noću, a ima i više vremena za konzumiranje hrane – dodaje dr Novaković.

Posledice neredovnih obroka

Ima ljudi koji tvrde da po ceo dan ništa ne jedu a muku muče sa viškom kilograma. Postoji i teorija da baš zbog toga što isrpljuju organizam postaju gojazni. Da li je to tačno?
– To ne mora da bude pravilo. Ukoliko se u jednom kasno večernjem obroku tokom 24 sata nalazi puno masti, šećera i soli, ako posle obroka nema nikakve fizičke aktivnosti i ako sve opisano dugo traje postoji rizik za povećanje telesne mase. Kod ljudi koji preskaču obroke ne javlja se prejedanje ali obroci mogu biti veći – dodaje dr Novaković.
Neredovnost obroka može biti rizik za oštećenje zdravlja gastrointestinalnog trakta pre svega crevne mikrobiote. Dr Novaković kaže da poremećaj ravnoteže crevne mikrobiote jeste disbioza koje se manifestuje nadimanjem i promenom konzistencije stolice. Neredovni obroci mogu pogoršati stanje kod već postojećeg gastritisa, refluksne bolesti i zapaljenskih bolesti debelog creva. Dugotrajno neredovni obroci mogu uticati na stanje uhranjenosti i mentalnu aktivnost.

Kontrola porcija i postizanje well-beinga

Da bismo održali svoju težinu željenom, važno je da naučimo da kontrolišemo porcije. Veličina porcije se može kontrolisati samostalno ili uz pomoć stručnjaka za ishranu. Ukoliko je telesna masa poželjna i ne menja se znači da je kontrola veličine porcije dobra. Ali, ukoliko se povećava telesna masa – znači da ne postoji valjana kontrola veličine porcije.
– Ukoliko se ne može samostalno postići efikasna kontrola veličine porcije najbolja preporuka je tražiti stručnu pomoć od dijetoterapeuta. Važno je da budemo zadovoljni i da postignemo well-being. Personalno zadovoljstvo utiče na mentalno i fizičko zdravlje. Dostizanje well-being-a treba da je cilj svakog čoveka. Ishrana ima veliki značaj u postizanju well-beinga te joj treba posvetiti svakodnevnu pažnju. Postizanje well-being-a značajno smanjuje rizik za oštećenje zdravlja, omogućava optimalnu socijalnu povezanost i bolji profesionalni status – zaključila je dr Novaković.
Detaljnije na www.pronadjimeru.com