Na terapiji: Pogledaj u njegove oči
Taj dečak komunicira pogledom. Tamo gde pogleda upali se iskrica, drugi pogled još jedna, treći… I tako stvara veze. Jedino tako. On nema mogućnost da koristi noge i ruke. Ni glas. Samo oči. Kao Stiven Hoking može da koristi i specijalni računar. Eh, ne baš tako specijalan. Trideset jednu godinu, Borko se sporazumevao očima govoreći “da” ili “ne”. Danas može zaista da koristi naprednu asistivnu tehnologiju koja neuporedivo povećava opseg njegove komunikacije.
Daleko izvan “da” i “ne”. Tobi tehnologija sada za njega postoji jedino u Dnevnom boravku za osobe sa invaliditetom i Centru za autizam gde provedi svoje dane ali dobri ljudi prikupljaju novac za kupovinu njegovog ličnog kompjutera. Borko će tada moći da priča sa ocem i majkom. Da igra šah, ispisuje reči, sluša muziku. Osim Borka u boravku nalaze utočište mnogi mladi i odrasli iznad 16 godina zavisni od tuđe brige i staranja. Zahvaljujući strpljivim vaspitačima oni uče da šiju, rukuju alatom, sade biljke, brinu o životinjama… Za to vreme….
Mi smo u frci, nismo stigli da odemo kod frizera, da operemo kola, da pošaljemo čestitke, da posetimo stare roditelje. Red je u pošti, supermarketu, na crvenom. Dok čekamo, pošaljimo na broj 3030 poruku: 260 da pomognemo Borku. Da pomognemo sebi.
Da nađemo nove načine komunikacije sa onima koji su nam važni. Da se podsetimo starih načina koji su nam dati kao ničim zaslužen blagoslov. I sa kojma ćemo raspolagati i u 2018. čak i ako nam se ne ispune sve one velike želje i ciljevi kojima stremimo. Već imamo mnogo.
Autor: Lidija Ćulibrk, glavna i odgovorna urednica magazina „Lepota i zdravlje“
Pročitajte i…Na terapiji: Da li možemo postići sve?