Norin dnevnik: Ajde da se, za promenu, ugušimo u gužvi

Posećivanje rodnog grada u zimskim mesecima oduvek je poseban sport, pravila kojeg ste toliko puta poželeli promeniti, ali je bilo nemoguće. Istina je da biste vi za njega hteli više, jer ako je grad iz kojeg dolazite moćan, moćni ste i vi.
Ne, ne mislim na prirodu koja je prelepa i u koju uranjam već drugi dan, popevši se sa prijateljicom, i samom tek povremenom stanovnicom, na brdo iznad reke… Jer, u pitanju je drugačija filozofija kretanja, što vam postane jasno tek kada se popnete…

Autor: Nora Šaponja Žunjić

U velikom gradu se krećete uzduž i popreko, čekate sedmicu ili dvadeset dvojku koja će vas odvesti samo uzduž i popreko, a ovde se prostor nudi u krugovima, u zamasima, koliko god vam pogled seže dok se zrak puni mirisom smreke, a zvezde, kao na svim mestima netaknute lepote, izgledaju najbliže na svetu.
Mislim na to da stanovnici ovog grada poseduju određenu nervozu, određen nemir jer nije jednostavno pomiriti osećaj snage koji vas tada obuzme i činjenicu da nakon ručka, zimi, u gradu nećete susresti gotovo nikog. Ili hoćete ako idete gornjim delom grada, a ne donjim, što spada u priču o došljacima i starosediocima, a to opet spada u priču o ratu, a u tu istu spada i priča o izgubljenom autoputu.

To je dijagnoza koju morate naučiti da podnesete, a s obzirom da je prisutna već dugo, nakon samo jedne prospavane noći u ovom gradu postaje mi svejedno što je on, geografski se smestivši u Dalmaciju, odavno rekao ne centralnom grejanju… i sličnim ekstravagancijama. Štaviše, ubrzo smo sretni sedeći za barom omiljenog kafića u najdebljim džemperima, a vlasnik nas časti zvukovima bendova iz cele države koje gledamo – uživo. Da, dobro ste pročitali – uživo, jer neki ljudi su sposobni gde god se našli, baš kao što je i Mat Dejmon preživeo na Marsu. Takođe nam kaže da jedan došljak, Nemac, otvara turističku agenciju u gradu i u prvi mah deluje nestvarno.

Ali, onda opet, sa toliko neiskorištenih prirodnih resursa, barem u teoriji, zašto bi to bilo nerazumno?
Za vikend nas posećuje rođakinja iz Splita i majci saopštava da je napokon namestila apartman u kući i da će se registrovati za iznajmljivanje na booking.com-u, uobičajeno, očekivano… Majka pristojno klima glavom, sfera njoj nepoznata na koju nikad nije polagala pravo jer jednostavno – ne živimo na moru. Ali, pomislim, šta ako bi se stvari malčice promenile? Čoveku verovatno svaka promena izgleda nemoguće, ali u životu svedočite nekima samo što one dolaze od drugih pa izgledaju realnije. Prijatelj iz Zadra, još jednog turističkog hub-a kaže šta će vam to? Uživajte u božjem miru… Ali, ja znam šta pričam. Ajde da se malo ugušimo u gužvi, za promenu.

Pročitajte i…Norin dnevnik: Prirodna lepotica