Lepo mi je: 10 razlika između pravog šmekera i onog koji to nije

Zabavio me je ovih dana jedan eksperiment koji sam namerno napravila. U Facebook postu sam napisala tekst 10 razlika između pravog šmekera  i onog koji to nije:

10 RAZLIKA IZMEĐU PRAVOG ŠMEKERA I ONOG KOJI TO NIJE

Pravi šmeker se, kad mu saopštiš svoju lepu vest, obraduje iskreno kao dete, izljubi te, zagrli.
A ovaj drugi se kiselo nasmeši i „spontano“ pređe na drugu temu.

Pravi šmeker ti uvek stavi do znanja da si najvažnija, čak i kad je posvećen drugima.
A ovaj drugi, računa da si uvek tu, dok je pažnja rezervisana za ostale (važne zbog posla i drugih prioriteta).

Pravi šmeker ponosno voli samo tebe, jer zna da je „biti šmeker“ stvar lične ispunjenosti, a ne muško-ženskih odnosa.
A ovaj drugi ili ima i ženu i decu ili flertuje iza tvojih leđa ili čak i na tvoje oči, puna su mu usta muško-ženskih odnosa, zato što ni ne zna šta je lična ispunenost.

Pravi šmeker kaže: dolazim po tebe i idemo na jedno lepo mesto.
A ovaj drugi: gde hoćeš da ideš?

Pravi šmeker javi: čekam te (minimum pet minuta pre nego što ste dogovorili da se vidite).
A ovaj drugi: kasnim 15 minuta (u trenutku kada je već trebalo da stigne).

Pravi šmeker uveče legne srećan, ponosan na sebe i mirno spava pored tebe.
A ovaj drugi zaspi, ali se stalno budi, okrene ti leđa ili ode u drugi krevet.

Pravi šmeker, kad ga mama zove, kaže: izvini, danas stvarno ne mogu, ceo dan želim da posvetim ženi koju volim (a mama obično ostane srećna jer zna da je on srećan).
A ovaj drugi: nećemo se danas videti, moram do mame.

Pravi šmeker nikada neće isticati da je šmeker.
A ovaj drugi će svakog dana galamiti kako šmekeri (ovde opisani) postoje samo u romantičnim filmovima.

Pravi šmeker je tvoj jedini izbor.
A ovaj drugi, samo ako ne neguješ prave vrednosti u sebi i ne ceniš sebe.

Pravi šmeker postoji, ako ga želiš pored sebe.
A i ovaj drugi postoji, ako poveruješ da su samo takvi preostali.

Rezultat je bio da je na tekst imalo reakciju 98 odsto žena i samo 2 odsto muškaraca (a i za njih nisam sigurna da su klikunuli “like” po automatizmu, a ne zato što su se udubili u temu. Moram reći, to je bio očekivan rezultat. I onda dolazimo do večne teme koju svakog dana čujem u prolazu, među svojim prijateljima, poznanicima – da nemaju partnera i da ne mogu da nađu nekog “normalnog”. Ne bih sada ulazila u dublje bavljenje pojmom “normalnog”, ali je suština da je u nama samima sve što možemo ponuditi drugima i očekivati za uzvrat. Javilo mi se nekoliko muških prijatelja koji su ljutitim tonom naglasili da se “ne može prema svakako ni biti šmeker”, što je tako divna zabluda koja upravo daje odgovor – zašto nemamo (zadovoljavajuće) partnere.

Deluje komplikovano, ali samo jedna stvar je ovde važna – ljubav nekome dajemo sami, ona od nas dolazi, ona nas oplemenjuje, ona u nama budi dobar osećaj. Ako drugi ne uzvrati tu ljubav, na način koji očekujemo, to je samo njegova stvar. To znači da ne dozvoljava sebi da ga ljubav oplemeni, da ne želi da je razmenjuje sa drugima, jer ne prepoznaje značaj takve razmene. Besmisleno je biti ljut na drugog zbog toga.

Zato je stvarno mnogo važno da u sebi negujemo ljubav, da volimo svim srcem, jer nas to čini zdravom i dobrom osobom i oslobađa od nametnutih životnih navika, u kojima trpeljivost loših odnosa igra značajnu ulogu. Zato između (sposobnosti davanja i primanja) ljubavi i lične ispunjenost stoji znak jednakosti.

Kliknite na sledeću stranicu…

Ključna je odluka da ne gajimo ružna osećanja u sebi

Sasvim je u redu da osećamo nelagodu, jer nam osoba koju volimo (ne mora to biti samo partner) ne uzvraća ljubav na način na koji bismo želeli. Istina, nije prijatno. Ali imamo dve opcije – da se ljutimo zbog toga i da u sebi sejemo nervozu, mržnju, bes i sva ta osećanja koja škode našem zdravlju. Ili da kažemo sebi da je divno što negujemo lepa osećanja prema drugoj osobi. To pokazuje svu lepotu našeg bića, to je svesno negovanje lepog u sebi, zahvaljujući kome ćemo upravo pobediti sve neprijatnosti koje odnosi sa drugima povremeno donose. Nije uvek lako otići, skloniti se od nekoga prema kome gajimo neuzvraćena osećanja, ali nikada ne smemo zaboraviti da je najvažnije kakva osećanja gajimo u sebi. Jer, od toga zavisi naše zdravlje i kvalitet života.

Dve reči koje menjaju sve

Na temu razočarenja u voljenu osobu može toliko toga da se kaže. Često i beskonačno razglabamo, vrteći se u krug, čime upravo sputavamo sebe da lepa osećanja prevagnu. Ali, da bismo opet mogli da volimo, da otvorimo srce još više, ne bi trebalo trošiti suvišne reči, jer su samo dve reči ključne: hvala ti i volim te. “Hvala ti” – zato što pored tebe znam šta jeste ili šta nije ljubav, šta želim, a šta ne želim. “Volim te” – zato što znam da je važno da u sebi negujem lepa osećanja i da ona nemaju veze sa tvojim osećanjima. To može biti težak ispit, ali je neophodno da ga položimo, kako bismo stekli diplomu za upravljanje svojim emocijama i životnim putevima.

Knjige kao večni učitelj i prijatelj

Ne moramo uvek tražiti posebne načine da probudimo ljubav u sebi. Često je tajna u jednostavnim rešenjima. Jedno od njih je čitanje knjiga. Ako volite da čitate, onda znate o čemu govorim. Ako nemate naviku čitanja, vreme je da je steknete, jer u knjigama često možemo naći mnoge odgovore na svoja pitanja, inspiraciju i podsticaj da se pokrenemo. Knjige nas u isto vreme umiruju, jer pažnju posvetimo čitanju i obezbeđuju kvalitetno vreme, koje često gubimo u praznim pričama.

Pročitajte i…Lepo mi je: Da ti kažem iskreno, ma sve je u redu

Autor: Milica Stojiljković

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu