Lepo mi je: 5 osobina zadovoljnih ljudi
Svo dosadašnje iskustvo u radu sa sobom i sa drugim ljudima, sve što znam o veštinama komunikacije mi jasno dokazuju, iznova i iznova, da postoji 5 ključnih navika po kojima se zadovoljni ljudi razlikuju od nezadovoljnih. Pritom, zaista ne mislim da su nezadovoljni na bilo koji način lošiji. Samo su ovi zadovoljniji pre ukapirali da život ne mora biti toliko komplikovan i da nećemo biti neodgovorni, ako uključimo fleksibilnost u svoju svakodnevicu.
PRIHVATANJE situacije takve kakva jeste
Prvi korak na putu do iskrenog zadovoljstva je da život i situaciju u kojoj smo trenutno, bili oni dobri ili loši, prihvatimo takvima kakvi jesu. Onog momenta kada konstatujemo kako stoje stvari u svim detaljima koji su i povoljni i nepovoljni, počinjemo da idemo ka rešenju. Prihvatanje realnosti, bez osuđivanja ili optimizma po svaku cenu je ključna tačka. Ljudi koji ovo znaju koračaju kroz život mnogo slobodnije, jer razumeju da je sve stvar trenutnih okolnosti koje će se promeniti ako oni tako odluče ili će ostati na istoj tački, ako se time ne pozabave.
NAMERA da se ide napred
Kada sagledamo i prihvatimo trenutnu situaciju u svoj njenoj lakoći ili težini, sledeći korak je namera da se sa te tačke pomerimo. To ne mora biti samo napredovanje, to može biti i proces rešavanja, suočavanja, planiranje da se situacija reši ili očuva takvom kakva je, ako smo njome zadovoljni. Dakle, isto delujemo i kada nam je dobro i kada nam nije dobro. U prom slučaju, težimo da sačuvamo kvalitet trenutne situacije i da u njoj dalje uživamo ili, naprotiv, ako nam je loše, želimo da to promenimo na bolje. Namera nije isto što i želja. Namera podrazumeva plan i prvi korak napred.
FLEKSIBILNOST u postizanju cilja
Kad kažem da – imati nameru, znači kreirati plan i krenuti u realizaciju, ne mislim na sprovođenje plana po svaku cenu u svim njegovim detaljima. Ako to uradimo, vezaćemo se samo za cilj, za svaki korak, onda ćemo sebe prekorevati ako ne uspemo u svemu što smo planirali i opet se nećemo osećati dobro. Fleksibilnost je ključna kao razumevanje – da ne mora sve biti kao što smo unapred zacrtali, iz prostog razloga što pojma nemamo kako će biti sutra, iako imamo ideju o tome, što je važno. Zadovoljni ljudi znaju da je korisno imati kranji cilj, kao ideju vodilju, ali da je u redu da put do nje bude promenljiv, savitljiv i da nekada podrazumeva da trčimo, a ponedak i da zastanemo ili se vratimo par koraka unazad, bez osuđivanja sebe.
JEDNOSTAVNOST u realizaciji
Možda je i najvažnija razlika između zadovoljnih i nezadovoljnih ljudi što ovi prvi biraju jednostavna rešenja. To ne znači da su takva rešenja – banalna ili površna, već da su najbolja ona rešenja koja ne podrazumevaju dodatnu peripetiju i muku. Kada god imate neki problem i tražite rešenje, postavite sebi pitanje – kako bih ovo najednostavnije mogao da rešim, u odnosu na okolnosti. Dakle, nije poenta da maštamo i izmišljamo rešenja, već da u datoj situaciju izaberemo najjednostavniji put. To je sva suština, a sve što se u prirodi dešava nas na to svaki dan podseća.
CELOVITOST kao ključni detalj
Kad prihvatimo situaciju i želimo nameru da sprovedemo u delo, a pritom se odlučimo na fleksibilnost i jednostavna rešenja, uvek će nešto faliti ako se ne držimo celovitosti. Svako ljudsko biće ima svoje fizičko telo, um, odnosno misli i osećanja i svesnost. Da bi postigli ciljeve i osećali zadovoljstvo, nije dovoljno da radimo samo na promeni misli i osećanja ili samo na osvešćivanju. Setete se samo bilo kog sportiste. Njemu je potrebno zdravo telo, kondicija, dobra tehnika da bi mogao da bude uspešan u svom sportu. Ali bez fokusiranih misli i sređenih emocija, teško da će moći da se izbori sa izazovima koje sportski rezultati donose. I da bi mogao da razume protivnika, da shvati međusobne razlike ili bude timski igrač, ključno je da ima razvijenu svesnost i samosvest. Isto je i sa bilo kojim drugim segmentom života običnog čoveka. Celovitost, takođe, znači da da na život gledamo kao zbir različitih okolnosti u kojima nemir pobeđujemo negovanjem unutrašnjeg mira, fokus sa „ne“ prebacujemo na „da“ i teške okolnosti razumemo kao znanje čijim sticanjem kreiramo bolje sutra.
Lepo mi je: 4 mesta u Beogradu gde tišina govori