Norin dnevnik: Inače sam vrlo mačo

Nakon fijaska sledi pravilo. Ako vas pozovu na večeru-žurku gde ne poznajete gotovo nikoga, o sebi ne treba da govorite ništa više od onoga što bi spretna urednica lifestyle časopisa napisala ispod vaše fotografije u editorijalu posvećenom Vama: „Volim da jedem sir“ – na primer. Sve ostalo, sve ostale informacije trebalo bi da stignu od drugih, u ovom slučaju – od domaćina. Po domaćinskom protokolu, pre nego vas sa bilo kim upozna, trebalo bi da kaže – Ovo je ta i ta, najfabuloznija i najpametnija žena u ovom delu vasione… Bavi se (obavezno da kaže čime se bavite i koji su vam interesi) prevođenjem Dantea, na primer, i visećom jogom (iako ste bili samo jednom), nakon čega druga osoba može početi da vam se divi, da se interesuje, da vas pita razno razna pitanja, a sve to bez da ste u ijednom trenutku (vi sami) ispali neukusni i hvalisavi.

Autor: Nora Šaponja Žunjić

E, sad, kako to znam je druga priča, ali recimo da se dogodila u subotu kod Lili (drugarica iz detinjstva) nakon što je bio poslužen njen „blanquette de veau“ (teleći ragu), a koje po popisu kojeg ona prati spada u 44 klasična francuska jela koja morate da probate pre nego umrete. – Čime se baviš?- pitao je muškarac pored mene po imenu Alan. Nasmešila sam se, odgovorila, uzvratila pitanjem i razgovor je potekao dve tri rečenice dalje. Ali, onda sam, ničim izazvana, odlučila da ga direktno izvestim o svemu lepom što radim u životu (jer, kako inače da zna??) pa sam ga prekinula – Nisam ti rekla sve, ja još radim i ovo i ono, i još ovo i ono i još… desno i levo, crveno i crno… Sekund iza toga sam znala – užasan potez. Pristojno je klimnuo glavom, nimalo pometen, još uvek vrlo stabilan na nogama. Wow efekat je izostao – u celosti. I iako smo na kraju izmenili naloge (face, instagram) i bilo je i smeha i igranja, na putu kući razmišljala sam kako to da sam ispala tako „ćoškasta“. Nimalo elegancije, nimalo tajnovitosti…

Dan posle na Internetu otkrivam da postoji zanimanje „profesionalni predstavljač/predstavljačica“, čiji je posao da idu od žurke do žurke i za određeni honorar glume portparole gostima kako se ovi ne bi sramotili poput mene kada žele da se upoznaju. To je očito odavno prepoznat problem o kojem ja nemam pojma jer sam mladost provela u kafićima, a ne na civilizovanim večerama.
Ali, reći ću vam ko još o tome nema pojma, iako živi u L.A.-ju i samim tim je bliže večitoj reci žurki od mene. Tom Ford. Da, dizajner! Znam da ovo sad spada u domen trača, ali ovo je jedina prilika da vam to saopštim s obzirom na to da sam sad senzitizovana za ovu problematiku.

U nedavnom intervjuu novinar ga je pitao šta misli o zmijama (bile su to one brze pitalice gde odgovarate jednom rečju, kao super, obožavam ih, ili ne, fuj…). Tom Ford je odgovorio da ih ne voli, da ih ubija i stavlja njihove repove (očito je pričao o zvečarkama) mužu na radni sto i to u šolju gde ovaj drži olovke. I, ok, novinar se pravio istovremeno i zabezeknut i oduševljen te je pitao – Stvaarno?? E, pa na to je Tom Ford odgovorio – Da, inače sam vrlo mačo. Mačo? Ma-cho? Kad neko kroji odeću iz snova, snima neobjašnjivo lepe filmove i potpiše jednu parfemsku „Lolu“, kako neko takav oseća potrebu da napomene da je, uz sve to, i vrlo mačo? Ko je do sad hiljadu puta pokazao savršen osećaj za meru, kako može u jednoj sekundi da ga izgubi?- pitam se. Ne znam, malčice sam bila razočarana. Možda ću mu napisati ovo što znam, ovo o profesionalnim predstavljačima. Ne verujem da bi mu trebalo dugo da shvati, on to već sve ima u sebi. Hoću reći, i mi to već imamo u sebi…