Norin dnevnik: Pravila lepote jedne „kocke“
Neke testove uvek radorešavamo. Tako sam čim sam na sajtu Lepota i zdravlje ugledala naslov „Da li ste zavisnik od hrane“kliknula na njega. Dve minute kasnije odahnula sam ne pronašavši se u dovoljnom broju tvrdnji, a što bi, u suprotnom, bio signal za uzbunu. Ali, rešavajući ga, prisetila sam se – nije uvek išlo glatko kao sad. Zapravo, jedan od razloga zbog kojih se ne bih vraćala u svoje mlađe godine (šta bi kad bi…) je i taj što tada nisam imala pojma o svom telu. U međuvremenu nisam postala nutricionista ili prvakinja u fitnesu(i stoga svakako bacite zrno soli među ove redove), ali za sebe gledajući, čini mi se da iza moje sposobnosti da„prođem“ test ove vrste stoji poduže putovanje, ili ako hoćete – sazrevanje.
Piše: Nora Šaponja Žunjić
Ono što sam tako sporo otkrivala je beskrajno jednostavno, ali možda upravo zato nevidljivo. A, to je da možete postići vrlo malo ukoliko ne prihvatite ko ste. Ukoliko ne prihvatite karte koje su vam dodeljene. Na primer, pritišće li vas gravitacija više ili manje? Jeste li bajkoviti „jednorog“ ili ste „kockasti“? Znam da zvuči zbunjujuće, ali ja sam, evo, čista kocka. Volim hranu, ali volim i da lepo izgledam pa je uvekposredi velika borba. Svaki pozitivan pomak u mom izgledu rezultat je velikog napora – kao da kocku „kotrljate“ po zemlji.Suprotno tome, ponekad sam okružena drugaricama jednorozima. To suone devojke koje postoje lakoćom koja vam nije u potpunosti jasna (obično su predivnih izduženih udova i dugeslapaste kose i njihove farmerke vama su preduge).
Hrana ih ne zanima (a, kamoli zavisnost od nje) i nije istina da se samo radi o šarmantnim foliranticama koje skrivećkibroje kalorije (kako piše u knjizi „Kako biti Parižanka gde god da si“) već su jednostavno…takve.Druga skupinasudevojke koje jedu kao pit bul terijeri, a opet su poput porculanskih figurica… (iako se uvek potajno nadam da one možda nisu u stanju da procene količinu?).Treća su one koje pod stresom ne jedu. One su mi strane poput grupe sa jednorozima,jer za mene je hrana je kao jastuk s guščjim perjem – kadapadam, ovaj, s velike visine…
I tako dalje i tako bliže, lista je neiscrpna.Šta hoću reći? Hoću reći da se situacija menja na bolje tek kada prihvatite da ne pripadate „lakim“ skupinama. I kad shvatite da ste divni ako ste u stanju napisati ljubavne stihove čokoladnom sufleu i finom telećem gulašu. U vašem oku svetlucamašta, a vrloverovatno i ljubav…
Članak se nastavlja posle reklama
Ali, život počinje s „ali“. Želi li kocka istovremeno na plaži izgledati kao Vita Sidorkina iz „SportsIllustrated 2018“, vreme je da u život jednom zauvek uvedemere kao što su red discipline i red sporta. A, to je trenutak kada utihnu mobiteli… i pozivi na kafu… (ne pomaže tapšanje po ramenu). Kada svet postane crno-beli.I iako je malo neuredno na početku, na kraju se računa samo da li jesi ili nisi. A, ako jesi, svaka sledeća prepreka je lakša. Ali, ti to verovatno već znaš.