Duda Alapača:Verujem-ne verujem

Odem pre neki dan kod Gage, vidim, Mrvica se snuždila, ne jede, ne pije, ne progovara. Šta joj je, upitah Gagu. Da nije pao neki kec u školi…? Ha, nasmeja se Gaga. Odavno se ta ne sekira oko ocena. Onda mora da je ljubav u pitanju..? Naravno da je ljubav. Rek’o joj dečko da će je zvati pa je ne zove. A ona sedi, gleda u telefon i trenira zakon privlačenja. Aha… Razumem. A koliko već dugo trenira…? Od prošlog petka. Mislim, dečko da je hteo – javio bi se do sad. Al’ ona to ne kapira. Šta će, sirota, mladost je to, reče Gaga i uzdahnu.

Autorka teksta: Duda Alapača

Znaš šta, Dragana… mnogo mi je drago što se više ne ložim na neke stvari. Kao na primer…? Pa, eto kao na primer, više ne verujem u priče koje mi razni likovi plasiraju. A to s momcima – pa to je bar poznata priča. Ako se ne javi istog dana, ili u najgorem slučaju sutradan, neće se nikada ni javiti. Ne zato što je izgubio broj, ili što su ga oteli vanzemaljci, udarila kola, doživeo amneziju i tome slično. Neće, brate, da se javi zato što ga ne zanima i kraj priče. I što pre to shvati – to bolje. U stvari, što pre SVE shvati – to bolje po nju. Uštedeće sebi vreme i živce. To su neke životne istine, tu nema dileme, tako je kako je i nikako drugačije.

S godinama čovek prestane da veruje u štošta. Ja, lično, više ne verujem da će mi Bane vratiti onih dvesta evra koje mi duguje pet godina. I ne verujem da će se one kafe na koje se kurtoazno pozivamo ikada obistiniti. I ne verujem kad mi kažu kako s godinama sve mlađe izgledam. S godinama možeš da izgledaš u najboljem slučaju – dobro za svoje godine, ali mlađe nikako. Osim ako nisi Dorijan Grej i imaš sliku koja umesto tebe stari u ormaru.

Ne verujem u priče da ljudi ostaju u braku samo zvog dece. Ne verujem da se posle prave, velike ljubavi može biti prijatelj. I ne volim kad me lažu. U ovim godinama to stvarno doživljavam kao uvredu. Ne verujem u teorije zavere. Ne verujem u vlade u senci. Ne verujem ničemu što nisam videla sopstvenim očima. Ne verujem u tračeve. I priču da su plavuše glupe, a žene loši vozači. Ne verujem u skupe kreme koje te podmlađujuju deset godina nakon samo jednog nanošenja. Ne verujem u čudotvorne maske za lice od svega tri sastojka, od kojih sva tri imamo u kući. Ne verujem da postoji lak način da se zaradi ogromna lova. Ne verujem da postoje nekakvi čudesni preparati od kojih kosa raste pet santima za mesec dana. Ne verujem u dijete od kojih za nedelju dana izgubiš sedam kilograma. Ne verujem da crni luk uklanja kurje oči. Niti da cimet leči upalu pluća. I ne verujem u popuste ni akcije ni “još samo danas“ ponude. Generalno, u mnogo toga više ne verujem.

Ali zato i dalje verujem u čuda. I bajke. I srećan kraj na kraju priče. Verujem da na Bogojavljenje valja pomisliti želju. Verujem da tri devetke donose sreću. I da je dimnjačar – dobar znak. Verujem da se dobro dobrim a zlo još gorim vraća. Verujem da nekako sve dođe na svoje. Verujem da će ljudi zaboraviti moje lice, ime ili broj telefona, ali da nikada neće zaboraviti kako su se osećali zbog mene ili pored mene. Verujem da neke mirise pamtimo zauvek i da se uz pomoć njih vraćamo sebi i svojim korenima. Verujem da ću se, kad mi zaigra levo oko – obradovati. Verujem da ću dobiti pare ako me zasvrbi levi dlan. Kad vidim crnu mačku, ja kažem pu-pu-pu i vratim se tri koraka unazad. Verujem da kad sanjaš zmije – to ne može biti dobar znak. I verujem da valja baciti malo vode za nekim kad krene na ispit ili neki važan put. Verujem u horoskop onda kada pročitam da će sve biti kako valja. Verujem u ljubav na prvi pogled. I verujem da ovo naše dete negde čeka neki mnogo bolji tip od ovog koji ne ume da se javi. Da je pravi, već bi se javio.

Ne stigoh ni da završim rečenicu, kad Mrvica skoči! Mama…! Teta Dudo…! Evo ga,to je on, zove! Znala sam da će zvati…! Pa javi se, pobogu, dok nije prekinuo vezu…! Javi se ti, mama, molim te i reci da spavam. Neću da mu se javim, namerno. Neka on sad malo čeka. Halo..? – reče Gaga nespretno. Ne, nije… ovde njena mama… Spava… Ne znam… Ni to ne znam… Sačekaj da je pitam… Mrvice, kad ćeš da se probudiš…?