DECA SA ULICE: Njima treba naša pomoć

Onih koji su u životu imali manje sreće od nas uglavnom se retko setimo i malo toga činimo da bismo im pomogli. Srećom, postoje i oni koji znaju da ne mogu promeniti planetu, ali mogu pružiti pomoć bar nekome.

Deca sa ulice
Pre pet godina Milica Đorđević je, zajedno sa kolegama sa kojima je studirala Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, osnovala Centar za integraciju mladih. U okviru njega, od avgusta 2007. godine radi Svratište.

Sa odraslima je teže nego sa decom
Jednoga dana, 2004. godine, saznali smo za dečaka koji je živeo na beogradskim ulicama, a prethodne večeri je pretučen. O tome su pisale sve dnevne novine, ali – samo dva dana kasnije – on je ponovo bio na ulici. Izašli smo da ga potražimo i tako upoznali decu koja žive slično njemu. Naredne dve godine smo ih redovno obilazili, da bismo saznali koje su njihove potrebe, problemi i zašto su na ulici.

Uvek je bilo teško prikupiti onoliko finansijskih sredstava, koliko je potrebno za normalno funkcionisanje Centra, a puno truda treba i da bi se odraslima objasnilo zašto je to toliko važno. Sa decom je, koliko god imala problema, mnogo jednostavnije. Najkomplikovanije je rešavati probleme vezane za procedure, kao što je obezbeđivanje zdravstvene zaštite nekome ko nema matični broj ili, što je još gore, pomoći nekome da taj matični broj dobije.

Svratište – prvi korak
Rad sa decom je najteži u početku, kad treba uspostaviti kontakt sa nekim ko u svom iskustvu ima odbijanje, odbacivanje i nasilje. Da bi ti to dete poverovalo, moraš da budeš pravi profesionalac, koji ume da postavi jasne granice. Veoma je važna doslednost i pošten odnos prema detetu. Neka od njih su u čudu kada vide da ih slušamo i konsultujemo, jer ih niko nikada nije pitao za mišljenje.

Svratište prvo nudi neophodnu neposrednu pomoć, a to znači da ublažava direktnu posledicu boravka na ulici. Posle toga, zajedno sa nadležnim institucijama, radimo sa detetom kako bismo ga sklonili sa ulice. Svratište je mesto na kojem oni saznaju za druge mogućnosti i dobiju individualnu podršku da bi ispunili svoje lične ciljeve, koje su prethodno postavili sa psihologom i vaspitačima. Međutim, za to dete je zakonski odgovorna porodica. Svratište ne može da ga oduzme i da odlučuje u njegovo ime, već je potrebno da institucije ove države rade sa njegovom porodicom, procene njihove kapacitete i potrebe i, u skladu sa njima, isplaniraju adekvatnu akciju.

Uspesi dece
Više od stotinu dece je u Svratištu naučilo da čita i piše; dvadesetak dečaka i devojčica je, uz podršku Svratišta, ove godine uspešno završilo razred; jedan dečak je, na kraju trećeg razreda osnovne škole, imao prosek 4,46… Svakodnevno naša medicinska sestra i naši terenski radnici intervenišu i pružaju deci podršku – kada imaju šugu, kad hitno moraju na operaciju, kad se povrede…

Šta dalje…
Da bi Svratište bilo uspešno, potrebno je pored dugoročne finansijske podrške, razviti još programa za decu i započeti intenzivan rad na eliminisanju uzroka koji nekoga dovedu na ulicu. U najvećem broju slučajeva razlozi su veliko siromaštvo i nasilje u porodici. Dok se to ne desi, naš je zadatak da svako dete svakog dana ima topli obrok, da im je dostupna zdravstvena zaštita i psihološka podrška, da odrastaju u sigurnijem okruženju i da imaju mesto na koje uvek mogu da se vrate i sređen građansko-pravni status u Republici Srbiji. Da je došlo do pravog pomaka, znaćemo kad posle izvesnog vremena deca prestanu da dolaze u Svratište, jer redovno idu u školu ili već imaju legalan posao.

Kako je počelo
Davne 1967. godine u Arizoni osnovana je prva BH, a 1984. je ta ideja stigla u Evropu. Evropsku federaciju banaka hrane (FEBA) osnovale su, 1986. godine, Francuska i Belgija, a sedište je u Parizu. U početku su BH osnivane u zapadnim zemljama, a poslednjih godina su prisutne i u zemljama u tranziciji. Poljska ima čak 25 BH. Kod nas postoji jedna, a u planu je stvaranje mreže po Srbiji, naročito u regionima gde je siromaštvo izraženije. Da ono u našoj zemlji nije marginalan problem, svedoči podatak da 7,9 odsto stanovništva odnosno 600.000 ljudi živi ispod granice siromaštva.

Osećaj solidarnosti
Osnovna delatnost BH je prikupljanje hrane od donatora, a to su kompanije koje ili proizvode hranu ili se bave drugom delatnošću pa kupe hranu radi doniranja. Mi tu hranu ne delimo direktno korisnicima, već je distribuiramo posredstvom socijalnih ustanova ili humanitarnih organizacija koje takođe pomažu najugroženije (preko centara za socijalni rad, komesarijata za izbeglice, narodnih kuhinja, raznih udruženja koji nam se obraćaju….) Važno je kod ljudi probuditi osećaj solidarnosti.

Transparentnost
U jednoj akciji, kupcima u Tempu smo se obratili rečima: „Ima siromašnih i gladnih ljudi. Ako ste danas za svoje domaćinstvo kupili kilogram brašna ili soli, kupite još jedan i donirajte ga“. Mnogi su nam uzvratili pitanjem: „A ko mi garantuje da će ta hrana stići tamo gde kažete?“ Svesni činjenice da su ljudi nepoverljivi, delom i zbog toga što su mnogo puta bili žrtve i svedoci raznih prevara, akcenat stavljamo na transparentnost našeg rada.

Kome je najgore
Ogroman broj ljudi nije siromašan zato što nije hteo da radi, već je njihova situacija posledica okolnosti. Postoji sedam izdvojenih kategorija siromašnih, ali mislim da su posebno ugrožene samohrane majke, deca i stari ljudi. Dete koje potiče iz siromašne porodice u samom startu ima minimalne šanse za bitnu promenu života. Bez pomoći šire zajednice, retko ko uspeva da se izvuče iz siromaštva. Jedan od načina je, svakako, obrazovanje. Nemoćna grupa su i stari – 9,5 odsto ljudi starijih od 65 godina živi ispod granice siromaštva.

Imaju i – daju
Mnoge kompanije u Srbiji su spremne da pomognu, jer su svesne da sredini, u kojoj stvaraš profit, treba da vratiš deo. Posao nam olakšava činjenica da ovde posluje sve više firmi iz inostranstva, koje su se u svojim matičnim zemljama već srele sa BH ili im je bliska korporativna filantropija. xBanka Intesax je, recimo, veliki donator banaka hrane u Italiji, pa im je bilo sasvim normalno da i nama izađu u susret. xSociete Generalex banka nam je od samog početka dala veliku podršku; kao naš jedini sponzor direktno je doprinela da BH u Srbiji opstane i funkcioniše.

– ŠTA VI MOŽETE UČINITI DA POMOGNETE –

Članak se nastavlja posle reklama

Ma koliko se vama, možda, činio nedovoljnim iznos novca koji možete da izdvojite, njima on mnogo znači!

SVRATIŠTE ZA DECU ULICE Mobilna telefonija Srbije je omogućila korisnicima da slanjem poruke na broj 1019 doniraju 25 dinara za održavanje i razvoj projekta „Svratište za decu ulice“. Informišite se na www.cim.org.rs Svoj prilog možete da uplatite i na žiro račun 205-127261-97 Komercijalna banka, na ime: Centar za integraciju mladih.

Tekst: Brankica Treskavica