Kad nam Nada kaže: Fitnes preporuke za početnice
Jedna od naših omiljenih onlajn fitnes lokacija svakako su blog fitt.rs i istoimeni Youtube kanal koje vodi fitnes blogerka i personalni trener sa međunarodnim sertifikatom Nada Plisikić. Ovoga puta, zamolili smo Nadu za nekoliko saveta za sve nas večite početnike. Možda i vi spadate u tu grupu? Krećete da trenirate, pa onda odustajete, pa ste mesecima neaktivni, pa onda se nekako naterate ponovo da krenete i tako u krug. Kako da se nateramo da ovog puta zaista počnemo i da budemo istrajni u tome da fizička aktivnost postane deo naše svakodnevice?
Priredila: Jasmina Ubiparip
PREPORUKA #1
Kako i odakle krenuti?
Počnite od tačke u kojoj se trenutno nalazite. Pronađite aktivnost koju volite, uskladite je sa dosadašnjim rasporedom, izbegavajte da se prilagođavate vežbanju i da kompletno menjate svoje obaveze u odnosu na trening. Ako do sada niste uopšte bili fizički aktivni, izbegavajte da sebi zadajete tempo sportiste i svakodnevne iscrpljujuće treninge. Zlatno pravilo za početnike jeste trening tri puta nedeljno u trajanju od oko 45 minuta, i kao obavezan detalj, vežbanje treba da bude aktivnost koju volite i u kojoj uživate.
PREPORUKA #2
Da li su efikasni kratki treninzi (10-20 minuta)?
Da, naravno da mogu da budu. Kraći treninzi su u pogledu motivacije za vežbača efikasniji od dugih, iscrpljujućih treninga. Ukoliko govorimo o zdravstvenom i rekreativnom fitnesu, svaki vid fizičke aktivnosti se računa i nosi sa sobom benefit. Dugoročno gledano, za sticanje navike upravo i jesu efikasniji kraći treninzi koji ne uslovljavaju određeno mesto ili vreme. U tom slučaju izgovor „nemam vremena“ nije objektivan.
PREPORUKA #3
Ugljeni hidrati – da ili ne?
Ugljeni hidrati su od velike važnosti za pravilno funkcionisanje organizma u celini. Nalaze se mahom u namirnicama koje i treba većinski da unosimo, poput voća, povrća, žitarica, i ne postoji, barem za sada, zvanično naučno istraživanje koje potvrđuje činjenicu da ugljene hidrate treba redukovati. Svakako da ćete unos istih prilagoditi u odnosu na ukupni dnevni unos, ali sama teroija isključivanja UH ili bilo kog drugog nutrijenta, ne pronalazi utemeljenje u zvaničnoj nauci.
Kako biste bili sigurni da se hranite kvalitetno, pođite od ideje da se vaš dnevni unos većim delom zasniva na nutritivno kvalitetnoj hrani, a dozvolite sebi i poneki zalogaj nutritivno siromašnije hrane, i to je onda u pravom smislu balans i primer dugoročno održivog načina zdrave ishrane.
Povežite se sa Nadom, kliknite ovde.