Odlike jesenje ishrane kojih se treba pridržavati

Preporuke za ishranu tokom jeseni obuhvataju sirovo povrće u svakom obroku, sirovo voće svaki dan ali ne u neograničenim količinama, niskomasne kiselo-mlečne proizvode, male količine mršavog mesa ili ribe, hleb i testeninu od celog zrna, male količine sirovog jezgrastog voća i semenki, savetuje profesor dr Budimka Novaković

Lepo je prošlo i lagano ulazimo u jesenji period kada moramo da prilagodimo organizam novim vremenskim uslovima, odabiru toplije garderobe ali i osmislimo drugačiji jelovnik. Ukoliko želimo da budemo vitki i održimo dobru formu, važno je da tokom jesenjih dana ne zapostavimo vežbanje ili odlaske u duge šetnje, ali i da se i dalje rukovodimo principima pravilne ishrane koju savetuju dijetoterapeuti, da se ničega što volimo ne odričemo ali da u svemu tome imamo meru.

Kako ističe profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, ishrana je vodeća tema u razgovoru ljudi 21. veka jer je od značaja za zdravlje svih ljudi bez obzira na uzrast, fiziološko i zdravstveno stanje. Način života, pre svega dnevni nivo fizičke aktivnosti izrazito utiču na način ishrane ljudi u 21. veku. Globalno, dnevni nivo fizičke aktivnosti je u kratkom vremenskom značajno smanjen, ponuda hrane visoke energetske gustine drastično se povećala na svim tržištima u svetu, a navike u ishrani se nisu promenile.

– Nekada su ljudi imali malo hrane, čuvali su je za periode godine kada neće imati dovoljno hrane. Do samo pre 50 godina dani tokom proleća, leta i jeseni bila su obeleženi značajnom fizičkom aktivnošću i značajnom manjom ponudom prehrambenih proizvoda visoke energetske vrednosti sa značajnim udelom zasićenih masti, trans-masti, šećera i soli. U savremenom načinu života više se ne može govoritii o sezonskim promenama u ishrani. Aktuelno, najveći broj ljudi u svetu, a tako je i u Srbiji svoj profesionalni deo dana provodi sedeći u zatvorenom prostoru tokom svetlog dela dana. Veliki deo profesionalnih, porodičnih obaveza ili socijalnih kontakata se dešava tokom kasnih večernjih časova. Sedeći posao, veliki broj časova u budnom stanju najčešće ishoduje neredovnim obrocima i stalnim konzumiranjem manje ili veće kiličine energetski guste hrane. Stalna profesionalna ili socijalna napetost ublažava se stalnim konzumiranjem slatkiša – dodaje dr Novaković.

Godišnje doba bogato povrćem

Ishrana čoveka u 21. veku nema sezonski karakter jer se ne menja način života niti ishrane i fizičke aktivnosti tokom različitih godišnjih doba. Sve više se konzumiraju obroci van kuće na čiju enegetsku vrednost te sadržaj masti, šećera i soli potrošači ne mogu da utiču.
Dobra vest je da tokom cele godine postoji dobra ponuda nutritivno gustih namirnica sa niskom energetskom vrednošću: povrća i voća. Jesen je obeležena bogatom ponudom povrća koje treba iskoristiti za svakodnevnu ishranu ali treba povrće sačuvati i za zimski period. Najbolji način čuvanja povrća je zamrzavanje. Sveže jabuke, kruške, dunje i grožđe su voćna obeležja jesni i nutritivno su opravdana zamena za slatkiše.
Preporuke za ishranu tokom jeseni za odrasle ljude, naglašava dr Novaković, obuhvataju sirovo povrće u svakom obroku, sirovo voće svaki dan ali ne u neograničenim količinama, niskomasne kiselo-mlečne proizvode, male količine mršavog mesa ili ribe, hleb i testeninu od celog zrna, male količine sirovog jezgrastog voća i semenki. Uz to je neophodno da konzumiramo obilje tečnosti.
– Jesenja nutritivna preporuka je da se jednostavno i bez puno utrošenog vremena pripremljeni obroci koji u velikom delu sadrže sirove namirnice češće konzumiraju u kući. Savet za osobe koje konzumiraju ručak u pauzi radnog vremena je da na predložen način peripremljene obroke ponesu na posao – kaže dr Novaković.

Smanjimo veličinu porcije!

Opisani način života savremenog čoveka treba da je praćen smanjenjem količine hrane koju konzumiramo, ističe profesor dr Budimka Novaković. Epidemiološka ispitivanja u oblasti ishrane su utvrdila da se veličina porcije udvostručila tokom poslednjih 25 godina. Zaključak je: smanjimo veličinu porcije. Svaki građanin treba da bude informisan šta je opravdana veličina porcije za pojedine namirnice za svakog čoveka ponaosob, što zna da Vam objasni dijetoterapeut.
Veliki broj ljudi želi da konzumira namirnice i napitke slatkog ukusa i istovremeno želi da smanji količinu šećera koji svakodnevno unosi u nameri da održe poželjnu telesnu masu ili da unaprede svoje zdravlje. Neki ljudi želi da smanje prekomernu telesnu masu ali istovremeno žele i hranu i napitke slatkog ukusa. Svim navedenim grupama ljudi treba pomoći pravilnim individualnim planiranjem svakodnevne ishrane. Predloženi plan ishrane je stručno bolji i prihvatljiviji za pojednica ako nema velikog ograničenja u izboru namirnica. Pravo nutritivno rešenje i prava stručna pomoć su niskokalorijski zaslađivači.

– Niskokalorijski zaslađivači daju sladak ukus hrani i napicima i smanjuju energetsku gustinu hrane. Savet potrošačima je da biraju niskokalorijske zaslađivače koji su od strane vodećih međunarodnih i nacionalnih regulatornih tela za zadravstvenu bezbednost hrane označeni ,,opšte prepoznati kao zdravstveno bezbedni”. Takvi su aspartam, steviol glikozidi, sukraloza saharin, ciklamat, acesulfam-K, neotam, neohesperidin i advantam. Zbog zdravstvene bezbednosti, poželjnog ukusa i zato što nemaju uticaj na apetit, niti na povećanje telesne mase i na vrednost šećera u krvi na tržišti su najviše zastupljeni, pojedinačno ili u kombinacijama: aspartam, steviol glikozidi, sukraloza. Naravno da se na tržištu nalaze i ostali navedeni niskokalorijski zaslađivači – savetuje naša sagovornica.

Važnost niskokalorijskih zaslađivača

Upotreba niskokalorijskih zaslađivača može smanjiti energetsku vrednost (broj kalorija) dnevno konzumirane hrane što u određenom vremenskom periodu ishoduje smanjenjem telesne mase, a istovremeno se omogućava uživanje u slatkom ukusu napitaka i određenih namirnca.

– Mogućnost konzumiranja bezalkoholnih napitaka bez dodatog šećera, odnosno bezalkoholnih napitaka sa niskokalorijskim zaslađivačima unapređuje i socijalne kontakte. Niskokalorijski zaslađivači unapređuju kvalitet života postizanjem i održavanjem željenog stanja uhranjenosti (poželjne telesne mase), pružanjem mogućnosti uživanja u omiljenim napicima i nekim namirnicama sa značajno smanjenom energetskom gustinom i posledično održavanjem željenih socijalnih kontakta – zaključila je dr Budimka Novaković.
Detaljnije na www.pronadjimeru.com