Coaching by TaRa: Strah od neizvesnosti
Malo je onih koji će reći da vole neizvesnost i da osećaju uzbuđenje dok iščekuju nešto što ne mogu da predvide. Ljudi mahom vole sigurnost, teren na kome je sve poznato i na kome nema puno trikova. Sigurnost predstavlja onaj deo našeg sveta u kome se osećamo najprijatnije i najopuštenije. Zbog toga ga se teško odričemo i plašljivo ispitujemo šta se sve može naći van tih okvira. Međutim, i sugurnost nas često iznenadi i podlegne promenama koje nismo očekivali.
Kada izgubimo sigurnost imamo osećaj kao da gubimo tlo pod nogama. Tada nema bezbrižnih sanjarenja i uživanja, već svu pažnju povlače stvari koje su nam nepoznate. Kada naš pogled u budućnost nailazi na praznine koje nemamo čime da ispunimo, u nama počinje da se javlja strah. Javlja se ono od čega smo najviše bežali, bežali u sigurnost.
Neizvesnosti nam ne dozvoljava da se pomerimo sa mesta na kom se već nalazimo, jer se bojimo da će i najmanji iskorak poremetiti ono što već imamo. Svaki put kada osetimo da će nas neki korak dovesti do neizvesnosti, u nama se aktivira alarm koji nam signalizira da bi trebalo da se vratimo u našu sigurnu zonu.
Nekada ljudi iz straha od toga šta sve mogu da izgube ukoliko se prepuste, ne dozvoljavaju sebi da saznaju i dožive sve ono što se nalazi iza neizvesnosti. Tamo su sve one stvari za koje govorimo da nisu moguće, da su previše dobre da bi bile istina, da ih ne zaslužujemo. Tamo su i prilike koje malo ko dobija u svom životu, jer ih je tražio na drugom, sigurnom mestu.
Spontanost je ta koja stvara, sloboda je ono što produbljuje naše mogućnosti. Jedina stvar u koju bi trebalo da budemo sigurni jeste naša sposobnost da se prilagodimo svemu što nam život donese. Ukoliko izgubimo ono čega smo se grčevito držali kako bismo sačuvali sigurnost, boleće jače nego onda kada bismo prihvatili rizik. Um koji po svaku cenu podržava sigurnost je um koji je u grču, um bez slobode i kreativnosti.
Sloboda dolazi onda kada shvatimo da se iza neizvesnosti ne krije nužno samo loše. Sloboda dolazi kada se u nama rodi vera da nas iza neizvesnosti čekaju nove i divne stvari. Da bismo došli do njih potrebno je da počnemo da negujemo i pojačavamo veru u sebe da smo spremni za svaku promenu koja nam se dogodi. Ono što će nam pomoći u tome jeste postepeno navikavanje na nove stvari koje se mogu naći iza granica sigurnosti. Kada oslobodimo um i polako počnemo da ga pripremamo na nove mogućnosti, svaku promenu koja nam se dogodi prihvatićemo mnogo lakše i sa manje otpora.
Prvi korak bi bio da osvestimo da sve ono što nazivamo sigurnim zapravo i nije apsolutno sigurno. Tog trenutka naš um počinje da primećuje i stvara nove prilike koje će nam doneti i više zadovoljstva nego što smo mogli i da zamislimo. Na taj način otvaramo nova vrata iza kojih neizvesnost nije signal za strah već prilika za novo iskustvo.