Neka komšiji…cvetaju ruže

Novogodišnje je vreme… svuda oko mene pršte, pršte bele staze, šalju se korporativne on-line čestitke, moje drugarice šeruju mladolikog Deda Mraza koji se skida pred mojim očima i nudi golotinju uz novogodišnje pesmice o zvončićima i pahuljama… i irvasi mi bodu oči rogovima, pri svakoj kupovini na preopterećenim kasama tržnih centara..

Piše:  Mileva Pavlović www.milevapavlovic.rs

A, suštinski, mi smo narod koji više voli da trača, nego da oponaša novogodišnje ludilo…ili, više voli da krka, i sedi ispred TV-a, nego da digne zadnjicu i odputuje u neku drugu zemlju, ne bi li video da nije sve u sarmi i ruskoj salati. Mi, nekako, pretendujemo da budemo bliskiji u tugovanju, nego u radovanju. U svetu se kaže: spava kao beba…kod nas: spava kao zaklan… kod njih ne žele da komšiji crkne krava, kod nas je to glavna zanimacija i preokupacija. Volimo više da virimo u tuđe dvorište, nego da uređujemo sopstveni vrt. Praznici su vreme da preispitamo svoja nastojanja da omalovažavamo tuđa postignuća i da sopstvenim inatom prestanemo da opterećujemo svoje potomke. Jer zadojeni mržnjom, sebičlukom i pohlepom, možemo samo pričati priču o sopstvenim bednom životu.

Zato : Neka komšiji cvetaju ruže i dabogda se nauživali u tom mirisnom okruženju svi koji žive neponovljivim, autentičnim životom u kojem nema mesta za netrpeljivost, već samo za uzajamno poštovanje i uvažavanje boljih i uspešnijih… jer to je jedini put kojim se može ići dalje od slepe ulice zavisti…
Srećna Nova Godine tolerancije ,uvažavanja i vrednovanja!