Avatar Mileva

Piše: Mileva Pavlović www.milevapavlovic.rs

Kažu da je pravo značenje reči Avatar povezano sa inkarnacijom božanstva na zemlji u hinduizmu. No, Avatar u savremenom dobu je sasvim nešto drugo nešto što ima veze sa sopstvenom predstavom o sebi samom uz najbolje osvrte na najčešće nepostojeće kvalifikacije i kvalitete.

I tako se meni izuzetno dopalo da na društvenim mrežama kreiram Avatar Milevu, koja je po svim kvalitetima, izgledom, obrazovanjem, duhvitošću i visprenošću, nadmašila mnoge viđene face, a o manekenkama da i ne govorimo.

Avatar Mileva je visoka, zgodna vitka, mlada, dugonoga crnka, koja osvaja pogledom, pozom i stilom. Osmeh joj je biseran, usne nabujale, grudi neodoljive, noge besprekorne, poza zavodljiva, popaljiva i vrćua. Na njoj je odeća firmirana, koloritna, ukrojena, minimalistička… ona koja pokazuje sve, a pokriva nužno i minimalno, sva je u prirodnim materijalima, svili, krznu, dijamantima i koži. Pljušte brendovi, cipele, tašne, naočari, automobili, destinacije, prijatelji, pratioci, komentari,ljubavnici… A, tek postovi… sve sama prepisana mudrost do mudrosti, asocijacije, interpretacije, tumačenja, pesnička i filzofska izražavanja… Pogledi zamućeni, figura vretenasta, a tekst nobelovski… trima rečima: udica za budale.

Foto: Milica Trnavac

Članak se nastavlja posle reklama

Uistinu, gadim se Avatar Mileve, mene jadnice, koja želim da budem savršena onima koji ne mogu da me vide. Gnušam se lažnih predstava, ulepšanih i isfotošopiranih sika i kvazi uglova gledanja. Nemam poštovanja za sve one koji bez diploma pišu da su akademski građani, koji bez stila sebe proglašavaju modnim ikonama i bez mozga dele savete drugima na story-jima i postovima.

Prezirem kvazi osobe, jadni su mi oni koji lažu na društveni mrežama… Jer, koliko god se docrtavao i brisao, mrlje ostaju… Koliko god poništavali realnost, Avatari nisu realni i nikada neće biti. Koliko god sami sebe lagali ogledala će uvek biti tu. Potrebno je samo da se umijemo, pogledamo i priznamo sebi da nismo ničija inkarnacija, već plod sopstvenog zalaganja i zavrnutih rukava, dok radimo na sebi.

Ne postoji Avatar Mileva, iako, priznajem, bih silno želela da budem savršena. Do tada ću voleti svoje mane i na sopstvenim slikama ličiti na sebe, uz sve rizike koji su mogući i koje nosi realnost.