Coaching by TaRa: Od vizije do iluzije u ljubavi
Gde se nalazi linija između vizije o ljubavi i iluzije o ljubavi? Naše vizije bi trebalo da budu naše najsavršenije kreacije ljubavi, kriterijumi od kojih ne odstupamo ni onda kada nam se čini da im nismo ni blizu. Iluzije koje imamo o ljubavi su sve greške koje pravimo u ljubavi. Svaki put kada nam stvarnost nije dovoljna i kada nam se čini da je malo zavaravanja i mašte može popraviti, mi se tada udaljavamo od svoje vizije i prihvatamo iluziju.
Piše: Tamara Radosavljević, NLP trener, www.nlpenergyhouse.com
Tada odlučujemo da zamaskiramo sve nedostatke i da ljubavlju nazovemo sopstveni pokušaj da nešto idealizujemo.
Lako poistovetimo viziju sa iluzijom. Zatim se pitamo kako je uopšte moguće da smo došli do samog kraja a da smo u stvari ponovo na početku. Na mestu na kome nas čeka samoća i strah od toga da ćemo sve morati ponovo, ponovo traženje na istim mestima, ponovo upoznavanje sa novim a u stvari istim ljudima. A svako ponovo nam je sve teže i sve nas više udaljava od vizije a približava odustajanju.
Skloni smo tome, priznali ili ne. Svako od nas je nekada sanjao idealne snove, prepravljavao, preuveličavao, i od drugih ljudi pravio sve ono što ni oni sami nisu mogli ni da zamisle da mogu postati. A kako i ne bi prepravljali? Kada su snovi toliko lepši od stvarnosti, kada malo zavaravanja uvek više prija od istine i kada je svaki princ lepši kada na trenutak zatvoriš oči.
Mnogi ljudi zaista idu kroz ljubav zatvorenih očiju. Gradeći svoju vezu na temeljima iluzije i nadajući se da će izdržati. I dok oboje u ljubavi lažu sebe da je ova druga osoba ono što bi oni želeli da bude, temelj popušta i iluzija se ruši.
Pre ili kasnije, scenario je isti. Iluzija ima svoj vek trajanja, samo je pitanje koliko je se mi čvrsto držimo i koliko jako stežemo povez preko očiju.
Svako od nas ima svoju viziju ljubavi ali ipak pristanemo da je zamenimo iluzijom. Po čemu se onda razlikuju ljudi koji žive svoju viziju od onih koji žive iluziju? Po tome što su imali strpljenja za svoju ljubav, što se nisu trudili da prestignu godine i vežu se za iluziju. Po tome što su imali poštovanja prema svojoj ljubavi i nisu je menjali za bilo šta. Oni ostaju odani svojoj viziju jer znaju da im ljubav ne dolazi u svom savršenom obliku. Da sve pukotine i praznine nestaju samo onda kada ih zajedno isceljuju a ne kada ih maskiraju. To su ljudi kojima je važnije da žive ljubav nego da samo pobegnu od samoće.
Članak se nastavlja posle reklama