L&Z čitaonica: Zašto je „Crveni adresar“ nova svetska književna senzacija + pokloni!

Nova preporuka stiže nam je iz izdavačke kuće Laguna. Roman Crveni adresar švedske autorke Sofije Lundberj knjiga je koja temom i stilom podseća na čuvene književne hitove Fredrika Bakmana Čovek po imenu Uve i Moja baka vam se izvinjava. 

Šta je tema romana?

Crveni adresar je priča o ljubavi i porodici. O tome kako treba živeti život bez kajanja. To je roman o pričama i uspomenama koje treba da prenosimo budućim generacijama, jer na kraju su one najdragocenije što nam u životu ostaje.

Kako teče priča?

Doris ima devedeset šest godina i živi sama u stanu u centru Stokholma. Koristi isti adresar još od 1928 – njenu „bisernu ogrlicu“ sačinjenu od ljudi koje je poznavala i volela. Većina imena u toj crvenoj knjižici je precrtana jer njihovih vlasnika više nema. U posetu joj dolaze samo negovateljice, a raduje se jedino pozivima unuke Dženi sa druge strane Atlantika. Da bi sačuvala svoja sećanja, Doris uzima olovku u ruke i počinje da ih zapisuje prelistavajući imena iz adresara. Međutim, prisećanja će dovesti do otkrića da ljubavna priča njenog života još nije završena…

Šta kažu oni koji su knjigu čitali?

„Doris će vas privući poput magneta svojom snažnom voljom i dragocenom mudrošću koje isijavaju sa svake stranice. Ljubitelji Bakmanovog Uvea dobili su novu prijateljicu“, napisao je Publishers Weekly.

„Pisano s ljubavlju, ispripovedano s radošću. Čita se sa uživanjem!” Fredrik Bakman

Ko je Sofija Lundberj?

Sofija je želela da piše otkad zna za sebe. Odrasla je u domu gde nije bilo knjiga i nije se čitalo, ali literatura joj je i pored toga bila bliska, pa je počela da čita pre nego što je krenula u školu. Bila je stalan gost biblioteka i knjižara i znala je da sedi na podu i čita dok je ne izbace. Bila je veoma mlada kad se upoznala sa literaturom Dostojevskog, Hemingveja, Grejema Grina.

Postala je učiteljica, ali želela je da piše, pa se ubrzo opet vratila učenju, upisavši studije novinarstva. Kad ih je završila, kombinovala je dva posla – radila je kao učiteljica u školi komunikacija Berghs u Stokholmu, a svoje učenike je podučavala content marketingu. Prošle godine je počela da predaje i kreativno pisanje.

Uvek piše za stolom, koji se nalazi u njenoj spavaćoj sobi, uz muziku i mnogo čaja. Njena kuća je okružena šumom, što je za nju posebno dragoceno, a u blizini je i jezero, pa svako jutro, pre nego što počne da radi, odlazi u šetnju obalom. Kada piše, prva verzija rukopisa nastaje iz čiste radosti stvaranja i razmišljanja o karakterima. A zatim rukopis ponovo prelazi i tada više pažnje poklanja detaljima.

Inspiracija za ovaj roman bio je veliki adresar Sofijine baka-ujne, koja se baš kao i njena junakinja zvala Doris i bila joj je najbolji prijatelj dok je odrastala. Adresar je bio skriven na jednoj od polica, a većina imena u njemu precrtana, dok je pored stajala odrednica: “mrtav”. Sofiji je pogled na to slomio srce, jer je shvatila koliko se njena voljna baka osećala usamljenom. Godinama kasnije došla je na ideju da napiše o tome roman, koji je sada pred nama.

***

POKLON!

Izdavačka kuća Laguna je pripremila je na poklon tri primerka knjige Crveni adresar za čitateljke Lepote i zdravlja. U komentarima ispod ovog teksta napišite koju uspomenu iz detinjstva posebno cenite. Komentare ostavljajte do 27. februara u 12 h kad ćemo proglasiti tri najkreativnija odgovora, a oni će svojim autorkama doneti na poklon knjigu.

DOBITNICE knjige Crveni adresar:

#Olivera

„Ona ima jedno plavo i jedno zeleno oko. Jedno kao rascvetali različak i jedno koje mi ne da da gledam u njega.
Ustaje zorom i započinje dan poslovima oko domaćih životinja. “Drugi je prvi, to je prvi zakon…”
Pod prozorom, koji gleda na ulicu, među ružičastim minđušicama, naizgled gotovo plastičnim, tamnozelenim šapicama i sitnim lišćem drveta čiju vrstu nisam upamtila, sedim zanesena mislima o čaju koji poslužujem u svojim šoljicama u boji sunca… “Kuvati i slaviti, to je veoma važno…”
Slušam je kako se kreće po dvorištu i po kući, i pomažem oko prašine. “Treba umeti pohvaliti svoje…”
Jednog leta, poklanja mi ogrlicu od sitnog bisera i malu knjižicu u crvenim koricama – istinitu ljubavnu priču, pobedničku. “Važno je da on tebe voli, ti ćeš njega zavoleti u braku…”
Godine prolaze i život teče… Ja donosim odluke… “Ti imaš tefter u mozgu”, govori ona…
Njeno ime je starinsko, slovensko, srpsko; vidovito: Vidosava. Njen trag u meni – mir, tišina, neužurbanost.
I danas, kada već postoje stvari koje umeju da bole neizrecivo, kao da sa drugog sveta dolaze reči: “Samo je ljubav potrebna. Samo je ona – sve…”

#Duci

„Mnogo je lepih uspomena, ali jedna mi je posebno smešna: ona kada smo se drugarica i ja prerušile u Lepu Brenu i održale koncert, ali pevajući Bajagine pesme! :))) Slučajnim prolaznicima, koji su zastajali da pogledaju naš performans, delile smo na poklon stara izdanja časopisa Huper (možda se neko od ‘dinosaurusa’ seća koji je to magazin bio).“

#Xenia

„Uspomena koja mi je posebno draga datira iz vremena kada sam imala 6-7 godina i čuvam fotografiju kao podsetnik na to bezbrižno vreme. Bilo je leto a tada smo po čitav dan provodili na ulici, smišljajući razne dečije igre. Jednoj devojčici, nekoliko godina starijoj od mene, pala je na pamet ideja da napravimo svadbu. Ja sam dobila ulogu mlade i haljinu sa improvizovanim velom. Drugar i prvi komšija bio je mladoženja, a imali smo i kumove i starog svata. Sada i mi imamo svoju decu, a uspomena se prisećamo na rođendanima, kada se obavezno okupljamo. Tako naše drugarstvo i radost detinjstva pobeđuju otuđenost zrelih godina.“

Molimo dobitnice da pošalju ime i prezime, adresu i kontakt telefon na mejl [email protected] (subject: Crveni adresar – dobitnica).