Duda Alapača: Vaša preleposti

Ja tačno nisam pametna, reče Gaga i poturi mi mobilni pod nos. Pogledaj ovu Nadinu malu… Ako je ovo maturantkinja gimnazije, ja sam Vojvotkinja od Velsa. Zagledah se u sliku pa mi se nešto stuži, u grlu i u stomaku. Devojčurak od svojih osamnaest godinica se napravio na… ma ne znam ni ja šta je to… Da je obučena, nije. Da je gola, pa nije ni gola. Al’ malo fali. Seva na sve strane, da prostiš. I to pred profesorima… Šta rade ta deca od sebe, upita Gaga. I gde su roditelji, da to vide, da spreče…? Do pre dvadeset godina, znalo se kako se ide na maturu. A sad…? Ne zna čovek za šta bi ih. Šta nam se to desilo, Dudo…?

Šta nam se desilo…? Ne znam ni ja. Desilo nam se to da smo upali u mašinu. Jurimo za poslom, gledamo kako da preguramo, manje ili više. Gledamo da stvorimo, da im nešto sutra ostane. Ne provodimo vreme s njima. Sve danas ću, sutra ću… Van kuće smo u proseku od sedam do sedam. A i kad dođemo – nismo ni za šta. Život je postao tek nešto više od pauze za topli obrok. Nema više priče, ručaka, večera. Nema vremena koje provodimo zajedno. Nema druženja. Zaboravili smo da razgovaramo. Prozborimo koju i nastavimo da buljimo u svoje mobilne, kompjutere, tablete, televizore, željni života koji nam se s one strane plasira.

Svi želimo nekih svojih pet minuta slave. Niko više nije imun. Nema pelcovanih ni zaštićenih. A nema ni uzora, ako ćemo pravo. Pogledaj šta gledaju naša deca? Šta slušaju? Mediokritete, marginalce, polusvet. To su im uzori. Jer im se takva priča servira. Da je život jedan i da ga ne treba traćiti na nekakve škole, knjige, budalaštine – kad sve to može drugačije, prečicom, brže i bez mnogo cimanja. Naseli su na priču o nekakvoj dolčeviti, tamo negde iza nekih blještavih vrata, gde propusnica ne treba. Samo dug, pogan jezik, prljava mašta i dekolte na izvolte. Što gore – to bolje. Nekad je bilo sramota u kuću ući obuven, kaljav. Danas, danas niko i ne pita za cipele. Dovoljno je ostaviti obraz, stid, vaspitanje i sve ono čemu su te mama i tata ikada učili, ispred vrata. Za glib niko i ne mari. Jer svi smo već ohoho u blatu.

Nije meni za nas, mi smo nešto i videli i doživeli. Mi smo imali neke svoje mladosti, neke svoje Hesee, Dostojevske, Kafke… mi smo imali koncerte, rokenrol, Bajage i Štuliće, starke i leviske… imali smo snove. Učili smo, završavali nekakve fakultete, živeli kao podstanari kod nekih bakica, sušili veš na štriku koji se protezao posred sobe. Mi smo imali pakete s hranom koji su stizali od kuće, abonentske knjižice, žurke po studentskim domovima. Mi smo za punoletstvo dobijali novce za prvo pravo putovanje s društvom. Ova današnja mladost dobija silikone, svilene trepavice, izlivene nokte, tetovaže na pogrešnim mestima s pogrešnim porukama, probušene noseve, japanske obrve i koješta. Dobija i srećna je, jer dalje od toga ne vidi. Ne želi da vidi.

Današnja mladost se pravi da je sve ok. Da je sve baš kako treba da bude. Današnja mladost želi da bude u pravu. I da je se shvata za ozbiljno. Jer, oni ozbiljno ne žele da uče. Ne žele da idu polako, korak po korak, stepenik po stepenik. Hoće sve i hoće odmah. Ozbiljno sanjaju da se udaju za nekog situiranog tipa. Da se unovče dok je još vreme, da maznu lovu, pa posle – posle kako bude. Današnja mladost bi da bude nešto a da ne radi ništa. Osim da broji lajkove, šeruje, tvituje koješta. Današnjoj mladosti nije dovoljno što je mlada i lepa. Ona bi da bude još lepša. Provokativnija. Skandaloznija. Popularnija. Današnja mladost prodaje i kupuje maglu na instagramu. Dominira na društvenim mrežama. Prati Kim Kardašijan. Slika se napućenih, poluotvorenih, za tri broja većih usta i isto toliko većih grudi sumnjivog porekla i sastava, oslovljava se sa “bebo“ i “maco“, hrani se selfijima, prodaje svoju mladost i “prelepost“ na rasprodaji, kao da joj ističe rok trajanja. Živi svoje fotošopirane, snepčetovane živote, po nekim zabačenim separeima, upakovana u jeftinu ambalažu, dozlaboga vulgarnu, i sve to u ubeđenju kako je sve dobro, kako smo svi kul. A nismo. Nismo.

I proći će vreme. Mnogo mnogo vremena, pre nego Nadina Mala odraste. Pre nego postane Nadina Velika, spremna da podvuče crtu i krene ispočetka. Sa nekog novog profila, sa neke nove stranice.