Šta su imuni pasoši i zašto stručnjaci misle da je to loša ideja

Mogu li imuni pasoši da pomognu u sprečavanju daljeg širenja pandemije i povratka ljudi na posao, veliko je pitanje. Time se bave stručnjaci u Americi.

Bela kuća je16. marta, pokrenula kampanju „Uspori širenje“ – u početku, niz od 15 dana (koje je na kraju produženo za još 30 dana), kako bi se smanjilo širenje COVID-19 u SAD-u. Te su smernice istekle u četvrtak, 30. aprila (predsednik Tramp objasnio je da će smernice „[nestati] jer sada to rade i guverneri“, tokom nedavnog sastanka s guvernerom Luizijane Džonom Belom Edvardsom).

Sa teretom koji će podneti guverneri, države će polako početi da se otvaraju, zavisno od uticaja pandemije – a neki se nadaju da će „pasoši imuniteta“ prethodno inficiranim ljudima omogućiti brzi povratak na posao i druge aspekte svakodnevnog života. Pročitaj i: Sve što treba da znate o donaciji krvne plazme za pacijente obolele od COVID-19

Ali nisu svi oduševljeni ovim „sertifikatima bez rizika“ koji će onima koji su već imali COVID-19 ubrzati povratak u društvo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je izdala saopštenje u kome se ne preporučuje pasoše imuniteta, zbog nejasnih dokaza o tome da li infekcija COVID-19 nudi potpunu zaštitu od naknadne infekcije. „Trenutno nema dokaza da su ljudi koji su se oporavili od COVID-19 i koji imaju antitela zaštićeni od ponovne infekcije“, objasnila je SZO u izjavi. „U ovom trenutku pandemije nema dovoljno dokaza o efikasnosti imuniteta posredovanog antitelom koji garantuje tačnost „pasoša imunniteta“ ili „sertifikata bez rizika“.

Šta je tačno pasoš imuniteta?

Ideja pasoša imuniteta zasniva se na testiranju antitela, prema Georgini Nanos, dr med MPH, lekaru i izvršnom direktoru Kind Health Group – i to je samo po sebi veoma komplikovana situacija trenutno sa COVID-19.

Dr Nanos objašnjava da bi u savršenom svetu testom na antitela moglo da se utvrdi da li je neko prethodno bio zaražen ili izložen COVID-19 putem prisustva antitela, ili proteina koje telo proizvodi za borbu protiv infekcije, u krvi . Džozef Vinec, dr med Specijalista za zarazne bolesti  i profesor Yale School of Medicine, ističe da testiranje antitela može biti neverovatno važno u identifikaciji pacijenata koji su imali virus i a da nisu znali, možda zbog činjenice da su asimptomatski. Pročitaj i: “Tiha hipoksija” neke pacijente od koronavirusa čini kritičnim – evo zašto je to tako

– Postoji nada da prisustvo IgG antitela na COVID-19 može dovesti do određenog nivoa imuniteta kod pacijenata koji su možda već bili izloženi – kaže dr Nanos. U tom slučaju – i opet, u najboljem mogućem scenariju – oni koji su pozitivni na testu antitela i teoretski obezbede zaštitu kako od dobijanja COVID-19, tako i zbog prenošenja drugima, možda će moći da izađu na posao i ubrzaju oporavak ekonomije.

Zašto su stručnjaci oprezni u vezi sa pasošima imuniteta?

Trenutno ne postoji besprekorna metoda ispitivanja antitela.

– Prvi problem je što u SAD-u još nemamo široko dostupno i pouzdano brzo testiranje antitela za COVID-19 – kaže dr Nanos. Ona dodaje da čak i najpouzdaniji testovi na antitela koji su trenutno na tržištu zahtevaju od pojedinaca da uđu u laboratoriju poput Quest or LabCorp i da im se uzme krv sa vremenom preokreta od 1 do 3 dana. Ali „ono što je trenutno najpotrebnije je brzi brzi test antitela sa rezultatima za 15 minuta“, kaže ona.

Dr Nanos kaže da je situacija testiranja antitela u SAD postala još složenija kada je FDA počeo sa dozvolama za  hitno odobrenje manjim laboratorijskim kompanijama da iznesu neke od ovih testova na tržište – pre svega u nastojanju da poveća celokupno testiranje. Nažalost, taj potez omogućio je mnoge testove na tržištu „sa nultim naučnim nadzorom, i kao rezultat toga imamo puno nepouzdanih testova koji su preplavili tržište i nikakav način da znamo koji su validni“. Pročitaj i: Asimptomatični nosioci virusa ipak mogu preneti koronavirus, kaže novo istraživanje

Konačno, upravo ovaj nedostatak tačnog i blagovremenog ispitivanja ukazuje na još jedan problem sa imunitetnim pasošima:

– Još nemamo dovoljno podataka da li postoji imunitet na COVID-19 uz postojanje antitela – kaže dr Nanos. Čak i ako ljudi steknu imunitet na COVID-19 nakon što su zaraženi virusom, još uvek se ne zna koliko dugo taj imunitet može da traje. Dr Vinec se slaže da još nema dovoljno dokaza koji bi podržali valjanost imunitetnih pasoša.

– Rezultati testiranja na antitela nemaju dokazanu vezu sa zaštitnim imunitetom – kaže on.

Važno je, međutim, zapamtiti da ništa od toga ne znači da prethodno izlaganje COVID-19 ili infekcija njime apsolutno neće pružiti zaštitu – to tek treba u potpunosti da se dokaže. Nakon zabune u vezi sa njegovim odgovorom na pasoše za imunitet, VHO je izmenio stav da, iako nema dovoljno dokaza o zaštiti od COVID-19 nakon izlaganja, „očekujemo da će većina ljudi koji su zaraženi COVID19 razviti antitela kao odgovor koji će obezbediti određeni nivo zaštite „, navodi se u tvitu agencije. Pročitaj i: Šta je testiranje na koronavirusna antitela i zašto je važno

Ali sveukupno, dr Nanos smatra da je testiranje antitela kao sredstva za obezbeđivanje pasoša sa imunitetom preuranjeno i da „ljudima može dati lažni osećaj sigurnosti“. Međutim, dodala je da je testiranje antitela i dalje važan deo borbe protiv COVID-19, „što nam pomaže da shvatimo koliko se bolest već proširila širom naše zajednice i uslovljava donošenje odluka o ponovnom otvaranju preduzeća.“

Umesto da se potrude oko pasoša za imunitet onima koji su testirani i za koje je potvrđeno da imaju antitela na novi koronavirus, Društvo za zarazne bolesti Amerike preporučuje „ljudima koji imaju antitela da ni na koji način ne promene ponašanje“, što uključuje i dalje socijalno distanciranje – rekla je nedavno za CNN, Meri Hejden, portparolka IDSA-e i šefica Odeljenja za zarazne bolesti Univerzitetskog medicinskog centra Rush, dodajući da problemi sa testiranjem antitela trenutno mogu da dovedu ljude do nepotrebnog rizika, piše Health.