Svakog petka na našem portalu: Vi pitate, lekar odgovara!
Potreban vam je savet iz oblasti zdravstva, a ne znate koga da pitate? U nedoumici ste da li postupate ispravno i želite mišljenje stručnjaka?
Portal lepotaizdravlje.rs vam u saradnji sa eminentnim medicinskim stručnjacima pomaže da saznate sve što vas zanima. Postavite pitanje, a lekari DokTok platforme daće vam jasan i konkretan odgovor.
Na pitanje da li je preporučljivo vađenje umnjaka, kao i kako se boriti sa stresom i kada je vreme za pomoć psihoterapeuta, odgovaraju Borislava Tomasović i Vesna Brzev Ćurčić.
1. Da li je vađenje umnjaka preporučljivo ili ga treba izbegavati?
To nažalost ne bira pacijent. Filogenetski i ontogenetski gledano, situacija je jednostavno takva da kod mnogih ljudi ne mogu svi zubi “da se smeste”, nema mesta i za umnjake.
Ako se proceni da će praviti probleme – vade se još kao zameci; ako nisu iznikli ili su napola iznikli i ostali u toj poziciji – postoji vrlo jasan spisak kriterijuma da li su za vađenje i kada. Ako niste sigurni šta je pravo rešenje za vas, budite slobodni da se konsultujete sa mnom.
Borislava Tomasović
Doktor stomatologije sa 32 godine radnog iskustva. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, doktorirala na odseku za dentalnu medicinu. Radila kao doktor dentalne medicine u Domu zdravlja u Novom Sadu, vlasnik stomatološke ordinacije “Respecta NS”. Iskusni lekar sa dodatnim obrazovanjem i radnim iskustvom iz oblasti javnog zdravlja, psihologije i komunikacije. Član Srpskog lekarskog društva, Stomatološke komore Srbije i Srpskog udruženja za transakcionu analizu.
2. Kako razlikovati trenutno stanje od potencijalnog dugoročnog problema? Kako se boriti sa stresom i kada je vreme da se zatraži pomoć psihoterapeuta?
Trenutni stres ne remeti život u tolikoj meri. Najvažnije je ne adaptirati se na takvo stanje, da ne bi preraslo u stanje hroničnog stresa. Akutni stres mobiliše kako psihički aparat, tako i telesni odgovor. Drhtavca, znojenje, problem sa spavanjem, apetitom, promenljivost raspoloženja, gubljenje motivacije, apatičnost, nemanje inicijative, obeshrabrenost su samo neki od pokazatelja. O tome treba razgovarati sa ljudima iz okruženja koji mogu da budu prva linija pomoći. Međutim, ako su i oni u sličnom stanju, pomoć stručnjaka je važna i dostupna. Onda kada stanje trpljenja prevaziđe mogućnost tolerancije je vreme kada se traži pomoć stručnjaka.
Vesna Brzev Ćurčić
Specijalista medicinske psihologije, psihoanalitičar, sa 46 godina kliničke prakse. Radila u KBC „Dr Dragiša Mišović“, sada u Savetovalištu „Psihološki krugovi“ u Beogradu. Radni vek posvetila radu sa mladima, a sada i sa starijim uzrastom. Bavi se prevencijom nasilja nad decom i mladima i radi sa žrtvama nasilja. Ima više od 90 objavljenih stručnih radova. Koautor je tri monografije. Bila je saradnik brojnih magazina i portala i autor je nekoliko profesionalnih scenarija za TV serijale o mladima.