Pre nego što izgubite živce: Saznajte kako BEBA SPAVA

Da biste razumeli zbog čega neke bebe prespavaju celu noć, dok se druge bude svakih pola sata, evo nekoliko značajnih činjenica koje bi trebalo da znate (pre nego što izgubite živce)…

Ovako odrasli tonu u san…
Nakon što obave večernji ritual higijene, razodenu se i obuku pidžamu, većina odraslih se pre spavanja na različite načine opušta: čitaju, gledaju TV, slušaju laganu muziku ili upražnjavaju seks. Nakon toga, polako tonu u san: prvo u fazu laganog sna (REM), a zatim u narednu fazu takozvanog dubokog sna (nonREM faza). Mozak i telo se odmaraju i regenerišu tokom faze dubokog sna koja obično traje oko sat i po vremena. Nakon tog perioda, mozak se budi i počinje da „radi“, pa spavač prelazi u fazu aktivnog sna tokom koje nam mozak „priređuje“ iznenađenja u obliku snova.

Tokom te faze većina ljudi se prevrće po krevetu, namešta u bolji položaj ili ide u toalet. To ne znači da je vašem snu došao kraj – naprotiv, nakon faze laganog sna odrasli često ponovo utonu u dubok san. Dakle, tokom osmočasovnog sna odrasle osobe, faze dubokog i laganog sna smenjuju se i po nekoliko puta (tri sata dubokog sna i pet laganog).

… a beba ovako!
Nakon večernjeg obroka, kupanja i presvlačenja, većina roditelja nosi i ljuljuška bebu sve dok ne primete da joj se oči sklapaju. I tada – svi prave istu grešku: pokušavaju da je spuste u krevetac, a ona se istog trenutka budi i počinje da plače. Treba da znate da beba nije utonula u dubok san sve dok joj se očne jabučice pomeraju i disanje nije ujednačilo. Neke bebe se tokom ove faze sna smeškaju, neke prave pokrete usnama kao da sisaju, dok neke prave smešne grimase. Sve ovo su znaci laganog sna koji govore da još nije vreme za spuštanje u krevetac. Sa ovim treba sačekati još petnaestak minuta, sve dok ne prestanu sve pomenute aktivnosti i dok beba ne opusti šake. Tek kada postane mlitava poput krpene lutke, spustite je i ušuškajte.

Ciklusi bebinog sna
Nakon što spustite bebu u krevetac, sedite pored nje i posmatrajte je: otprilike sat vremena kasnije, opet će početi da pravi grimase i da se migolji, a očne jabučice će početi ponovo da se pokreću. To je znak da iz faze dubokog sna prelazi u fazu laganog. Ukoliko je gladna, nije udobno nameštena ili joj je hladno, budite 99% sigurni da će se probuditi. Ako sad zadovoljite njenu potrebu, ponovo će uploviti u carstvo dubokog sna i nastaviti mirno da spava. Neke bebe uspevaju da pređu iz faze laganog u fazu dubokog sna čak i onda kada njihova potreba nije zadovoljena, tako da sastave i po tri-četiri sna u „komadu“. Pogađate, njihovi su roditelji pravi srećnici! Za ove druge, evo dugarskog saveta: čim primetite da se bebine očne jabučice pomeraju ispod kapaka, pomilujte je, ušuškajte, udobno je namestite ili joj dajte malo vodice, pa će nastaviti da spava.

San lagan kao perce
Za razliku od odraslih čija faza dubokog sna u proseku traje oko 90 minuta, bebe u dubokom snu provedu samo sat vremena. Ostatak vremena između dva buđenja se meškolje, kenjkaju i drže roditelje na oprezu. Ovo stvarno nije fer imajući u vidu da roditelji tokom dana padnu s nogu, pa im je noćni odmor preko potreban. Međutim, ako vam kažemo da je priroda ovo ovako uredila zbog toga što je novorođenčetu potrebno često hranjenje da bi napredovalo i razvijalo se (a znamo da traži da klopa čim se probudi), kao i zbog toga da bi roditeljima „javilo“ da je sa njim sve OK, onda mu sigurno nećete „zameriti“ što vas „cima“ pet puta tokom noći.

„Sazrevanje“ bebinog sna
Uporedo sa sazrevanjem bebinog nervnog sistema, razvija se i centar u mozgu koji reguliše cikluse budnosti i spavanja. Dobra vest je da se ovaj proces odvija prilično brzo (mada se roditeljima čini da je u pitanju čitava večnost) i da će do uzrasta od oko tri meseca beba (najverovatnije) prespavati celu noć. Međutim, i tu postoje razlike: neke bebe se ne bune kada ih stavite u krevetac, ali im treba dosta vremena da zaspe; neke se pak bune, ali zaspe čim ih smirite i ušuškate, dok kod nekih ne pale nikakvi trikovi – one spavaju samo kada odluče da je za to došlo vreme. Ipak, do uzrasta od šest meseci, ciklus spavanja i budnosti formira se kod većine beba.

Manji želudac, češće buđenje
Koliko će vaša beba spavati, verovali ili ne, zavisi i od zapremine njenog želuca. Što je prostor u njenom želučiću veći, u njega stane više hrane, pa je samim time potrebno više vremena da ogladni. Na ovo, nažalost, niko ne može da utiče, pošto je veličina želuca individualna i genetski uslovljena (kao i apetit).

Upomoć, moja beba se ponovo budi noću!
Dešava se da se ciklus bebinog sna konačno ustali, a onda se odjednom poremeti, pa beba ponovo počne da pravi noćni „cirkus“. Ovo se najčešće dešava u uzrastu između sedmog meseca i godinu dana jer se u tom periodu odvijaju mnogobrojni procesi koji izazivaju bol (a on je noću intenzivniji nego danju): izrastanje zubića, problemi sa varenjem usled prelaska na čvrstu hranu, tegobe usled prehlade… Osim toga, beba sada sedi, puzi i upoznaje svet oko sebe, pa njen mozak noću „analizira i sređuje“ sve te informacije, što može da rezultira burnim snovima i buđenjem uz glasan plač. Ne brinite, i ova faza će (jednom) sigurno proći. Bitno je samo da sačuvate živce i budete strpljivi :-).

Tekst: M. Jurišić