LJUBAVNA PRIČA: Moja drugarica je bila u braku sa tajkunom

Znala sam da moja Sanja ne pripada svetu u koji se udajom „uselila“. Njen Saša je bio dobar ali samo neko vreme. Kad je dospela na psihijatrijsku kliniku, više nije želeo ni da čuje za nju. Tek tu joj je postalo jasno da je jedino Gorana iskreno volela, zato se nije pokajala što je s njim ostala trudna.

Sve je počelo kada su u studentskoj zadruzi ponudili mojoj najboljoj prijateljici Sanji da bude promoterka čuvenih francuskih cigareta. Bila sam vrlo iznenađena kada mi je rekla da je prihvatila taj posao.
– Zar ti, koja nikad nisi povukla nijedan dim, da prodaješ cigarete?!
– Zašto da ne – rekla mi je – Svaka para mi je dobrodošla za studije! I radno vreme mi odgovara: biću angažovana noću, a preko dana sam slobodna da idem na predavanja. Znaš koliko mi je stalo do toga da u roku završim fakultet.
Ona, koja je do sada retko ostajala van kuće posle ponoći, počela je da provodi noći u poznatim beogradskim klubovima.
– Nije teško – govorila mi je. Treba samo da se smeškam i da budem fina prema ljudima.

Verovala sam da će brzo odustati od ovog posla, ali ona je, začudo, bila veoma uspešna u prodaji. Pri tom nije bila napadna i bezobzirna, kao što to umeju da budu druge promoterke. Stajala je u nekom uglu, u kratkoj marinskoplavoj haljinici i crnim čizmicama, sa nevinim licem uplašene devojčice i svi su želeli da kupe cigarete baš od nje.
Njena lepota nije ostala neprimećena. Prilazili su joj mnogi mladići, ali ona je sve odbijala. Sanja je volela Gorana, svog dečka iz gimnazijskih dana, i nije htela da ga vara.

Zaljubila se u drugog

Prošlo je nekoliko meseci…
– Šta se to događa sa Sanjom? – upitao me je zabrinuto Goran. – Počela je uporno da me izbegava. Nikada nema vremena za mene. Znam da je premorena, ali tako je iz dana u dan. Da nije našla drugog dečka?
Otišla sam kod Sanje da vidim u čemu je stvar.
– Moram da raskinem sa Goranom. Zaljubila sam se u drugog preko ušiju – priznala mi je, nekako preko volje.
– Zašto mi nisi odmah rekla? Mislila sam da smo najbolje drugarice. Šta to kriješ od mene?
Duboko je uzdahnula priznavši mi da je pre nedelju dana u jednom klubu upoznala Sašu, veoma bogatog i uticajnog poslovnog čoveka.
– Sedeo je za stolom sa svojim društvom i cele večeri gledao me je ispod oka. Odmah sam ga prepoznala sa televizije i iz novina. Bila sam tako srećna što me gleda! Znala sam da sam mu se dopala. Očekivala sam da mi priđe i da kupi cigarete…
Nije prišao da kupi cigarete, nije joj se udvarao. Samo se, pred fajront, na izlasku iz kluba zaustavio pored nje i ponudio joj da je odveze kući. Ni pomislila nije da ga odbije: njegov šarm i harizma osvojili su je naprečac.
Te noći vratila se kući u njegovoj limuzini, praćena kolonom luksuznih džipova popunjenih njegovom svitom i telohraniteljima. Tokom vožnje je sve vreme ljubazno razgovarao sa njom, molio ju je da mu priča o sebi. Očekivala je da će je zagrliti i poljubiti. Nije je ni dotakao, samo joj je na rastanku rekao da će doći sutra uveče po nju.
Bila sam iznenađena ovom pričom:
– Zar ti ne smeta to što je dvadeset godina stariji od tebe? Uz to je, kako piše u novinama, srećno oženjen i ima dvoje dece. Zar je moguće da ti to ne znači ništa?
– Znaš da mi smeta – rekla je pokunjeno. – Zato sam sve ovo krila od tebe. Ali, on me je sasvim opčinio i prelazim preko svega… On je moj princ iz bajke!

Sanjin novi život

– Nisam sponzoruša! – govorila je Sanja komšinicama koje su je ogovarale ispred našeg solitera. – Sa njim sam zbog ljubavi a ne zbog njegovog novca! – dovikivala im je ulazeći u limuzinu koju je poslao po nju.
Niko joj nije verovao. Samo sam ja znala da govori istinu.
Pričala mi je:
– On je pravi muškarac! Moćan je i uspešan! Pogledaj šta je sve stvorio, kakvom imperijom raspolaže: to može da postigne samo izuzetna ličnost! Luda sam za njim!
Sanjin život se sasvim promenio. I dalje je noći provodila u poznatim klubovima, ali sada više nije stajala u uglu čekajući da joj neko zatraži cigarete. Saša ju je od glave do pete obukao u luksuzne krpice vrhunskih svetskih dizajnera. Bila je ponosna na to što je njegova devojka. Osećala se kao princeza: uživala je u razgovoru sa poznatim ličnostima i gostila se skupim jelima i pićima.
Prijalo joj je to što ju je obasipao pažnjom na svakom koraku. Poklanjao joj je bukete najlepšeg cveca, francuske parfeme i zlatni nakit, izvodio ju je na luksuzna mesta na koja nikada nije pomišljala da će ići. Provodili su vikende u evropskim metropolama, kupovali su odeću u najskupljim buticima.
Uvek je bila izuzetno lepa, ali je uz Sašu postala još lepša. Blistala je od sreće što je pronašla čoveka iz svojih snova. Napustila je studije jer nije više imala ni vremena, ni volje da uči. Ni na druženja sa prijateljicama iz detinjstva više nije stizala. Sva se posvetila svojoj velikoj ljubavi.
Ubrzo je usledio njegov razvod, a nekoliko meseci kasnije proslavili su raskošnu svadbu.
Toga dana nisam bila među svatovima. Sanja je kasnije tvrdila da mi je poslala pozivnicu, ali ja je nikada nisam primila. I da jesam, ne bih mogla da prisustvujem njenom slavlju. Taj dan provela sam bezuspešno pokušavajući da utešim njenog bivšeg momka Gorana koji je umirao od tuge.

Nije želeo dete

Od tada je prošlo dvanaest godina. U međuvremenu sam se udala za stranca i otputovala sa njim u njegovu zemlju. Povremeno sam obilazila roditelje koji su živeli u našem starom soliteru. Kada sam doputovala pretprošlog proleća, roditelji su mi rekli da Sanja pita za mene i da želi da se vidimo.
Verovala sam da je prezadovoljna u braku jer su ona i njen Saša na fotografijama koje sam povremeno viđala u novinama, delovali kao veoma srećan par. Sa radošću sam iščekivala naš susret, spremna da satima slušam najlepšu priču o ljubavi, raskoši i sreći.
Umesto toga, čula sam ono što nikako nisam očekivala. Sanja je bila nezadovoljna svojim životom.
– Svi mi zavide, a ne znaju kako mi je – žalila se jecajući. – Saša je potpuno obuzet svojim biznisom, za mene ima sve manje vremena. Pokušavala sam da se uključim u njegove poslove, ali ništa od toga. On od mene očekuje da svuda budem ukras u društvu i da se ni u šta ne mešam. Zadovoljan je samo kad se u svemu pokoravam njegovim zahtevima. Na poslednjem sam mu mestu, iza svemogućeg biznisa, njegovih roditelja, njegove dece iz prvog braka… Ponaša se prema meni kao da sam jedan od mnogih skupocenih predmeta koje poseduje. Ali to nije ono što me najviše boli.
– Šta je u pitanju?
Susrećem njen pogled pun očajanja:
– Iznad svega želela bih da rodim dete. Ali, to mi ne dozvoljava. On već ima odraslu decu i kaže da mu u zrelim godinama nisu potrebne pelene, dadilje i dečje bolesti. Postalo mi je sasvim jasno: nikada neću imati svoju bebu! Ali, kako mogu to da prihvatim?!
Gledala sam je zabrinuto. Bila je prava slika tuge i nesreće, uz reke suza koje su joj se slivale niz obraze. Zastala je da dođe do daha, a onda je nastavila:
– Saša i noću razmišlja o svojim poslovima. Uzbuđuju ga samo novi poslovni poduhvati. Više me ne želi kao pre, dok smo se zabavljali. Moje suze i prebacivanja sve više ga nerviraju, nije mu jasno šta ja to hoću. Kaže mi da me uopšte ne razume. Sve teže mi je da ćutim i da trpim… Neraspoložena sam, loše spavam, ujutro mi se ne ustaje iz kreveta. Dovoljan mi je i najmanji povod da zaplačem…
Posavetovala sam je da potraži stručnu pomoć.
– Nikako! Plašim se da ću naškoditi Sašinom ugledu. Ponašam se kao da sam srećna, u društvu se smejem i šalim jer se to očekuje od mene, a vidiš kako se osećam… Odavno me više ne oduševljavaju ni skupocene krpice, ni novi automobili, ni izlasci na elitna mesta. Sve mi je to postalo tako obično…
Složila sam se sa njom.
– Razumem te. Hiljadita tašna, makar bila najskuplja i najlepša, prestaje da te raduje…
Na to je Sanja dodala:
– Uz to me muči to što Saša želi da uvek budem najlepša u društvu. Ne mogu više da provodim po celi dan u fitnes centrima i salonima za ulepšavanje da bih uveče izgledom zasenila devojke koje su mnogo mlađe od mene. Ne želim da idem na hirurški sto da mi ugrađuju silikone! Svega mi je dosta! Više se ničemu ne radujem u životu. Sipaj mi još jednu votku, postala mi je omiljeno piće…
Zabolela me je Sonjina životna priča. Ona je bila presrećna što je pronašla moćnog čoveka, ali očigledno nije bila spremna da mu se potpuno pokori. Život prelepe lutke u raskošnom izlogu skupo ju je koštao. Izgubila je sebe, zapala je u depresiju. Najgore od svega je to što, kako vidim, polako tone u alkoholizam. Nezadovoljna je svojim praznim životom, a nema snage da ga korenito promeni.
– Morala bi da se boriš da pronađeš sebe, da počneš da se baviš nečim što će te ispunjavati – rekla sam joj brižno. – Najbolje bi bilo kada bi smogla snage da nastaviš studije.
Odmahnula je glavom.
– Kakve studije… Nema mi više pomoći…
Otputovala sam iz Beograda, tužna što je ostavljam tako nesrećnu i očajnu.

Psihijatrijski pacijent

Ponovo smo se srele posle više od dve godine. Bila sam zapanjena promenom koju sam primetila na njoj. Vesela i nasmejana, blistala je od radosti. Ponosno mi pokazala svoj istureni stomak:
– Pogledaj, očekujem bebu! Niko nije srećniji od mene!
Obradovala sam se.
– Tako mi je drago! Znam koliko si želela dete. Znači, tvoj Saša je ipak pristao…
Odlučno me je prekinula:
– Nije pristao! Osećala sam se sve gore i bila sam prinuđena da se obratim lekarima. Sa dijagnozom „teška depresija“ smestio me je na jednu privatnu psihijatrijsku kliniku. I odmah je zaboravio da postojim. Ali, neko drugi me nije zaboravio. Znaš li ko?
– Goran? – sinulo mi je.
– Da, Goran! Svakodnevno me je obilazio na klinici. Govorio mi je da me i dalje mnogo voli, da će me čekati ako treba i celog života. Da za njega ne postoje druge žene. Iznad svega želi da ponovo budem sa njim.
– A ti?
– U prvo vreme naivno sam se nadala da će mi se Saša vratiti. Da će me izvesti iz bolnice. Da će me obasuti ljubavlju i pažnjom, da ćemo ponovo biti srećni. Ali, bila sam prisiljena da shvatim da je sve to samo moj pusti san. Saša je u nekom klubu našao devetnaestogodišnju devojčicu koju je sasvim opčinio kao nekada mene.
– Ostavio te je?
– Jeste. Prošla sam kao njegova prva žena. Prema meni nije osećao više ništa niti je imao bilo kakvih obzira. Umesto da mi pomogne da se iščupam iz krize, poslao mi je advokata sa zahtevom za razvod braka.
– Znači, dete je Goranovo?
– Jeste. Nije mi bilo lako to da shvatim, ali on je bio i ostao čovek koji mi je potreban. Čovek koji mi je podario toliko željeno dete. Koji će me uvek voleti, čak i kad ne budem više mlada i lepa. Najzad sam počela da živim pravi život, onakav kakav sam u stvari oduvek želela. Bez mnogo novca, ali pun pravih vrednosti. Uskoro ćemo se venčati. Nadam se da ćeš nam biti kuma?
Svadba je bila mala, skromna, ali istovremeno veličanstvena. Ponosna sam što sam bila kuma na venčanju tako srećnog para pred kojim je, u to sam sasvim sigurna, život ispunjen nežnošću, pažnjom i razumevanjem.