Ista kafa, drugi običaji

Vodimo vas na putovanje među različite narode, njihove kulture i običaje, koje spaja ljubav prema njenom visočanstvu – kafi.

Šarene narodne nošnje, raznovrsna i neobična muzika, ustaljeni običaji, različiti načini ishrane i brojne neuobičajene poslastice – to su samo neki od načina i izraza kroz koje upoznajemo druge kulture, narode, zemlje i kontinente. Koliko god da nas na putovanjima oduševe stvari koje prvi put vidimo, toliko smo i ushićeni kada shvatimo da neke kulture, sa kojima smo mislili da nemamo mnogo toga zajedničkog, zapravo sa nama dele poneku sitnicu – samo je možda drugačije upotrebljavaju ili zovu. Jedna od takvih stvari je i kafa – zrno koje je kroz istoriju vredelo zlata, i koje je osvajalo svaku oblast svojim savršenim mirisom i ukusom.

I dan danas, kafa je jedan od retkih proizvoda koji povezuje skoro svaku zemlju na svetu, i čiju vrednost svako od nas odlično razume, bez obzira na to gde je rođen ili odrastao. Ovaj mirisni napitak uspeo je da potisne alternative čak i u zemljama poput Engleske, u kojoj je čaj suvereno vladao! I dok su se sa godinama pojavljivali novi, uvek različiti načini njenog spremanja, prava sveže mlevena kafa ostala je sinonim za uživanje i opuštanje. Koliko god nam njeno kuvanje delovalo jednostavno, eksperti su saglasni da je ipak u pitanju umetnost, a narodi su svojom kreativnošću i načinima pripreme uspeli da nam dokažu da za ljubav prema kafi ne postoje granice.

Već ako pogledate načine pripremanja kafe u našoj zemlji, sigurno ćete primetiti suptilne, ali zanimljive razlike – na primer, u određenim krajevima se jaka kafa sa puno pene smatra savršenom, a negde je prava umetnost napraviti malo slabiju. Svako od nas, bez obzira na to u kom kraju Srbije je odrastao, od svojih roditelja, baka i deka učio je „tajne“ kuvanja one savršene šoljice – uvek najbolje skuvane baš tako kako su nam pokazali. Iako dele osnove pripreme – voda u džezvi proključa, pa se u nju dodaje kafa i po želji, šećer – suptilne razlike dovode do toga da se kraljica među toplim napicima često razlikuje od mesta do mesta. To je čini ne samo nezamenljivom dnevnom navikom, već i važnim delom naše istorije i kulture.

Zato sa sigurnošću možemo da kažemo da Srbi zaista vole domaću, svežu mlevenu kafu: ona je u našoj zemlji neprikosnoveni ritual kojim počinju i završavaju se svi važni događaji. Pravu, domaću kafu povezujemo sa druženjem, opuštanjem i delom dana koji je posvećen samo nama – u kojem se prepuštamo užitku i zaboravljamo na sve obaveze.

Ako se spustimo južnije, u Grčku, zemlju maslina i mora, veoma brzo će nam postati jasno kako ovaj narod takođe gaji veliko poštovanje prema domaćoj kafi. Međutim, da li ste znali da je oni ne pripremaju baš kao mi? Naime, u Grčkoj nije običaj da voda prvo proključa, pa da se tek onda u nju doda kafa, kako smo mi uglavnom učeni od malena. Kod njih se u džezvu odmah stavljaju svi sastojci zajedno – voda, kafa, i šećer ukoliko ga koristite, sve se stavi na ringlu i meša sve dok se napitak ne zagreje. Onda se kafa ostavlja da provri, i spremna je za služenje i ispijanje.

Dalje ka istoku, dolazimo do Turske, zemlje za koju mnogi kažu da je mesto iz kojeg se kafa raširila po celom svetu, i gde su otvorene prve kafane – ugostiteljski objekti koji su služili za okupljanje i druženje uz tradicionalno ispijanje kafe. U Turskoj se sveža mlevena kafa sprema u tradicionalnim malim bakarnim džezvama, u koje često može da stane samo po jedna šoljica. Ono što je interesantno jeste da Turci takođe sve sastojke stavljaju da se zagrevaju istovremeno, ali se obično, taman kad pena počinje da se podiže, kafa sklanja sa ringle kako bi se kašičicom nešto pene prebacilo direktno u šoljice iz kojih će se kafa poslužiti. Zatim se džezva vraća na ringlu, i kada prvi put provri, sipa se do pola u šoljice, a onda opet vraća na vatru, gde će vreti još petnaestak sekundi pre nego što se šoljice napune do vrha.

Ako se malo vratimo do komšija, svakako jedna od najpoznatijih je i bosanska kafa, čiji se način pripreme opet razlikuje od ostalih. U Bosni se takođe upotrebljava džezva, ali se tamo kafa često priprema tako što se, nakon što voda prokuva, izdvoji mala količina vode sa strane, a tek onda se dodaje kafa i vraća na ringlu kako bi opet proključala. Ovo može da se ponovi i više puta, ali je važno da se na kraju kafa prelije vodom koju smo odvojili, jer se veruje da tako ona dobija na intenzitetu i da se stvara bogatija pena.

Na sličan način, naravno sa određenim varijacijama, sveža mlevena kafa priprema se i u svim zemljama balkanskog regiona, ali i u nekima za koje možda ne biste pretpostavili – na primer, u Egiptu! U nekim delovima Irana takođe možete naići na sličnu pripremu, kao i u oblastima Češke republike, Slovačke ili čak Litvanije. No, bez obzira na to gde je popijete ili kako je zovete, nijedna alternativa (a mnogo ih je) ne može se meriti sa užitkom koji pruža bogata pena, karakterističan pun ukus i omamljujući miris one sveže mlevene. To nije samo sinonim za kafu – to je kafa!