Tostiranje (pečenje odnosno dehidratacija) hleba može biti povezano s nekoliko potencijalnih zdravstvenih benefita. Ali, da li su te prednosti toliko velike da čine suštinsku razliku između prepečenog i običnog hleba? I ima li potencijalnih opasnosti prilikom tostiranja hleba? Evo šta kažu nutricionisti.

Običan vs tost hleb

Hrskavo parče tosta je – naravno, kriška hleba, samo ugrejanog. Ipak, postoji tu još nešto. Na biohemijskom nivou, dešavaju se različite hemijske reakcije dok hleb gubi vlažnost i tamni. Poznat kao “Mailard reakcija”, ovaj hemijski proces odgovoran je za tamniju boju, drugačiji ukus i aromu, kao i teksturu samog hleba. Ali, koji je zdraviji – običan ili tost hleb?

Jedan od najvećih nutritivnih mitova, kažu stručnjaci, jeste da tostiranjem hleba ubijamo nutrijente i smanjujemo prehrambenu vrednost. To naprosto nije tačno. Vitamini i minerali se i nakon što ga prepečemo nalaze u hlebu. Ipak, tostirani hleb ima manji GI indeks (glikemijski indeks) jer hemijske reakcije “slamaju” ugljene hidrate.

Koji hleb je lakši za varenje?

“Lomljenjem” ugljenih hidrata, hleb postaje lakši za varenje. Ipak, tostiranje nije ključno. Najvažnije je od čega je hleb napravljen. Zato se savetuje da konzumirate hleb od celog zrna žitarica.

Da li je tost hleb zdrav?
Nagoreli hleb može da sadrži potencijalne kancerogene materije. Zato je bolje tek malo ispržiti hleb i paziti da se na njemu ne uhvati crna korica.

Zaključak
Zaključak je da je tostirani hleb bolji od običnog, naročito ukoliko moramo da pazimo na unos ugljenih hidrata i šećera. Ipak, važniji od toga je izbor same vrste hleba, pa se preporučuje da to bude hleb od celog zrna žitarica, po mogućstvu bez aditiva a idealno bi bilo da je u pitanju hleb od kiselog testa (sourdough).