Društvene mreže preplavljene su pozitivnim motivacionim porukama i objavama. Ali, kada su neutemeljene u realnosti, i uz to ih previše često viđamo – one mogu imati upravo suprotno dejstvo. Neće nas navesti na to da se bolje osećamo.

Stručnjaci suštinu problema vide u potrebi savremenog društva da neprekidno budemo srećni i izbegavamo čak i nagoveštaj neprijatnosti. O problemima ili neprijatnim osećanjima da i ne pričamo. S druge strane, psihologija upozorava na to da je za pojedinca važna raznolikost emotivnih iskustava. Ako nam je teško da prihvatimo negativna osećanja te neprekidno bežimo od njih, kasnije se mogu ispoljiti u vidu mnogo većih problema. Emocije, i dobre i loše, sastavni su deo života. Ako ne umemo da se nosimo sa osećanjima poput tuge, kada nam se zaista dese, teško ćemo ih podneti. (Pročitajte i… Psiholozi objašnjavaju kako prebroditi bolne momente)

Šta je toksični optimizam?

Toksični optimizam predstavlja prenaglašavanje srećnih i optimističnih stanja, u bilo kojoj životnoj situaciji. Proces toksičnog optimizma rezultira minimalizacijom autentičnog ljudskog emocionalnog iskustva i dovodi do poricanja određenih osećanja.

Terapeuti savetuju da, ukoliko se borimo s mračnim mislima – potražimo profesionalnu pomoć. Ne možemo da očekujemo da će nam u životu baš uvek sve biti ružičasto. Toksični optimizam nas navodi na to da se pretvaramo da “loše” emocije, poput tuge, žaljenja ili besa – ne postoje.

Znakovi toksičnog optimizma

1. Skrivanje i maskiranje pravih osećanja
2. Nepriznavanje određene emocije
3. Osećaj krivice povodom određene emocije
4. Umanjivanje emocionalnih iskustava drugih rečenicama “i to će proći”, “ma, zaboravi, biće bolje” itd.
5. Ismevanje drugih kada iskazuju tugu, frustraciju, bes…
6. Odmahivanje glavom kada nam se desi nešto loše i izgovaranje rečenice “šta je, tu je”

Zaključak

Važno je da budemo svesni sami sebe i kako se predstavljamo svetu. Ako prepoznamo kod sebe toksični optmizam, vreme je da to promenimo. Takvim monohromatskim načinom razmišljanja povređujemo i sebe i druge. Potreban nam je balans između dobrih i loših emocija, a način razmišljanja u stilu “sve ili ništa” može samo da nam donese štetu.