Marta Bjelica: Šta vas čini srećnom?
U serijalu tekstova pod nazivom “Šta me čini srećnom” kroz razgovore sa uspešnim ženama istražujemo šta je to sreća.
Marta Bjelica je jedna od zapaženijih predstavnica novog talasa srpske glumačke scene, koju smo zavoleli gledajući serije Državni službenik i Močvara, u ovim izazovnim vremenima sreću pronalazi u jednostavnim stvarima i malim radostima.
–Srećna sam što sam u ovo nevreme, ipak, uspela da savladam ‘svoje pundravce’, te sada imam i vremena i volje da čitam i po nekoliko knjiga istovremeno. Srećna sam i što opet studiram, a pre svega što sam zdrava”, uvodi nas u priču Marta. Trenutna situacija na globalnom nivou navela nas je sve da se preispitamo kako smo gledali na život ranije, a kako to činimo sada.
Marta Bjelica: „Raste broj stvari koje neću“
– Ranije, bilo je to uvek sa strahom da neću stići da uradim sve što hoću. Danas se menja to šta sve hoću, raste i broj stvari koje neću, pa izgleda kao da ću imati i više vremena. Na svu sreću, i svakako mi se menja pogled na život, ne bih ni volela da mi je isti kao kada sam imala sedamnaest.
Iako bezuslovno pronalazi inspiraciju u svemu što radi, ne smemo da prenebregnemo i činjenicu i da su umetnici i umetnost zaista pogođeni. Ipak, Marta je prethodne sezone imala tri pozorišne premijere, prošle jeseni je izašla prva sezona serije Močvara, za snimanje druge sezone najavljeno je za leto.
– Takođe, izašla je i druga sezona Državnog službenika, koja je dosta napredovala u odnosu na prvu, a biće i treće sezone. Radujem se unapred i nadam se da ću biti zadovoljna svojim učinkom, iako sam uglavnom sklonija samokritici nego bodrenju. Srećom, imam oko sebe ljude koji to da rade za mene, jer ume da bude i smešno kad bodriš sam sebe, pogotovo ako to radiš na silu. (Pročitajte i… Ivana Maksimović: Šta me čini srećnom?)
Kad je u pitanju opuštanje, Marta Bjelica to radi na sledeći način:
– Nekad mi je dovoljno samo da legnem i žmurim 15 minuta, a nekad me opušta i to da znam da sam obavila sve što sam zamislila za taj dan – nema pravila”.
Ipak, kad kažemo „nek sva čula uživaju”, ona pomisli na….
–Pomislim na pekinšku patku urolanu u pirinčani papir, sa prazilukom i nečim nalik džemu i sa fantastičnim začinima. U glavi mi se dese neke ‘prskajuće senzacije’ (smeh)”. A kad nam život osim senzacija servira i one manje lepe stvari, ona i njih prigrli. „Izazovi su dobri za mene, oni me pokreću. Ne znam na koji način, ali izgleda da je on dobar – čim sam i dalje tu.
Njen recept za povratak sebi glasi: „Nemati prevelika očekivanja od sebe, oprostiti sebi i sve nervoze, truditi se da se osećaš korisno. Dopuniću i onim ‘srećan je ko ume da voli’ – ovih dana to je teško dostići, ali treba pokušavati sve dok ne uspete!“
Piše: Tamara Bogunović