DŽASTIN TIMBERLEJK želi vezu sa Džesikom Bil i seks sa drugim ženama: Šta je to OTVORENA VEZA?

Nedavno se pojavila vest da je poznati pevač Džastin Timberlek svojoj devojci, holivudskoj zvezdi Džesiki Bil predložio „otvorenu vezu“, tačnije da, iako su zajedno, mogu da praktikuju seks sa drugim ljudima. Takvu vezu nazvao je „prijatelji sa posebnim statusom“ Ovu vest Džesika u samom početku nije dobro primila, ali pošto je zaljubljena u Džastina i nije želela dag a izgubi, pristala je na kompromis, tvrdi za Fox News izvor blizak paru.

Ko su ljudi koji žele da ostvare „otvorenu vezu“ i šta to o njima i vezi govori pitali smo psihologa, gospodina Vladu Mišića, vlasnika ordinacije „Ekvilibrijum“. „Otvorena veza“ za mene nije veza. To je promiskuitet. Zašto? Zbog toga što kada se kaže veza misli se na emocionalnu povezanost među partenirima, a ne samo na seks. Ljudi jesu po prirodi promiskuitetni, imaju seksualni nagon i želju da ga zadovolje. Ali većina ljudi potrebu za promiskuitetom ne sprovodi. To je zatoa što seksualni nagon nije jedina potreba za kojom ljudi teže u vezi. Oni imaju želju da se vežu za jednu osobu, da sa njom grade zajednički život, zajedničke aktivnosti, poverenje, intimu. Seks je samo jedan deo te široke piramide. Osobe sklone „otvorenoj vezi“, tj promiskuitetu, su osobe sa slabim emocionalnim kapacitetom, i one tako popunjavaju prazninu koja proizilazi iz poremećaja ličnosti, iz depresije. To je vrsta samodokazivanja, a osobe koje često menjaju pratnere smatraju se narcisoidnim.

Da li je ekspanzija promiskuiteta, „otvorenih veza“ , krenula sa XXI vekom?
Ne bih se složio sa ovim. To je krenulo još sa „hipi pokretom“ i seksuanom revolucijom 60tih godina prošlog veka, tako da nije ništa novo i vidi se jasan razlog zbog koga je do toga došlo. Pre „hipi pokreta“ seks je bio tabu tema, naročito u Americi, zabranjivao se pre braka i gledao isključivo kao način produženja vrste, pa je bilo neminovno da će ljudi iz jedne otići u drugu krajnosto. Ono što je i tada generacija 60tih zaključila, a to stoji i dan danas, jeste da je to – besmisleno. Promiskuitetom se ništa ne postiže i usamljenost i emotivna praznina koja ljude vuče u promiskuitet ne biva nahranjena, naprotiv“, zaključuje gospodin Mišić.

A kako je izgledalo društvo pre „sex revolucije“, istoriski u nazad za naš Portal analizira Nataša Simeunović komunikolog i teoretičar medijske kulture i kaže : U tradicionalnim društvima komunikacija između muškarca i žene bila je obeležena sistemom krutih pravila. Jasno su bile postavljene razlike između rodnih uloga: muškarac je imao političku i ekonomsku moć, a žena je bila majka, supruga i domaćica. Brak je najčešće bio rezultat ugovora između porodica i sva nepisana pravila morala su se poštovati. Otuda je svaka ambicija partnera u bračnoj zajednici prema takozvanom tipu „otvorene veze“ bila na neki način sankcionisana. Međutim, društvo nije na isti način kažnjavalo muškarca i ženu. Muškarac je mogao imati tajne preko kojih su porodični i društveni autoriteti prećutno prelazili, ali je žena, ukoliko bi njena preljuba bila otkrivena, uvek nosila slovo srama, tj. bila bi sasvim izopštena iz društva. Pošto su se isti modeli kulture prenosili s generacije na generaciju, brak je kao institucija opstajao podrazumevajući zatvoreni reproduktivni oblik zajedništva između muškarca i žene.

Kako slobodna veza utiče na mlade ljude i njihov pogled na instituciju braka?
U savremenom svetu nastanak i razvoj medija u najvećoj meri su uticali na promene u društvu. Jedna od osnovnih promena odnosi se na komunikaciju između muškarca i žene. Mediji svakodnevno nude modele ponašanja kroz serije, filmove, zabavne emisije, muzičke spotove, reklame itd. Oni stvaraju uzore koje publika treba da kopira. Uzori su najčešće medijski životi, a to ne znači i stvarni životi, celebrity ličnosti. Medijske predstave formiraju dominantni model vrednosti po kome je sasvim normalno i prirodno često menjati partnere, ulaziti u brak, razvoditi se, i sve to činiti sa neodoljivom lakoćom postojanja. Međutim, osnovni problem sa kojim se mladi suočavaju podržavajući otvoreni tip veze jeste nemogućnost prave komunikacije između dva ljudska bića. Tragajući za povremenim izletima iz braka ili iz veze, oni zapravo tragaju za sopstvenim identitetom. Jedan deo njih nikada ne shvati da nezadovoljstvo prostiče iz površne komunikacije, s jedne strane, i modela zastarevanja koje nudi savremeno društvo, s druge strane.

Psihijatara doktorku Danijelu Tiosavljević Marić pitali smo šta misli o ovakvom odnosu, gde dva partnera imaju seks i sa drugim ljudima? Ne bih to mogla ni nazvati vezom. To je odnos koji svesno ili podsvesno ne odgovara parterima . Oni ne mogu da zamisle zajedničku budućnost jedno sa drugim i negde znaju da ta osoba pored koje su nije za njih. Ostaju u takvom odnosu da bi izbegli seksualnu apstinenciju i sebi zagarantovali stalan odnos, a za to vreme tragaju dalje za nekim ko će im biti više kompatibilan.“

Kada je inicijator muškarac, da li je žena sposobna da se nosi sa tim da zna da nije jedina?
Pre ili kasnije žena će pokušati nešto da promeni. Ili muškarčevo ponašanje ili samog muškarca. Ukoliko smatra da je on taj koji joj odgovara, trudiće se da promeni njegov stav, a ukoliko je on samo prelazna faza, onda će ostati pored njega zbog seksa, dok ne nađe nekoga sa kim će joj se „kockice više složiti“ .

Tekst: Vesna Surčulija