Kako reagujete na stres? Prepoznajte se!
Kako reagujete na stres mnogo govori o vama, a prema stručnjacima, u ovoj situaciji ljudi se mogu podeliti u dve grupe.
Zamislite da se približava rok da završite radni zadatak, a vi niste ni približno pri kraju. Šta ćete uraditi? Prema stručnjacima, upašćete u dve moguće zamke: a) toliko mnogo ćete raditi vođeni nerealnom željom da ćete se na kraju iscrpeti i biti nećete moći da uživate u rezultatu. Ili pod b) pomislićete da je nemoguće da završite na vreme, što će u vama izazvati još veći stres i na kraju ćete od silnog stresa potpuno izgubiti produktivnost.
Ukoliko su vam ove hipotetičke situacije poznate, pripadate grupi „prekomernih radnika“ ili „nedovoljnih radnika“. Evo o čemu se radi.
Kako reagujete na stres – podela
Amanda Vajt, terapeutkinja, kaže da kada osetimo prekomerni stres i napetost, ili ne možemo uopšte da funkcionišemo ili dajemo sve od sebe.
Osobe koje su „prekomerni radnici“ preuzimaju kontrolu u kriznim situacijama i žele sve da urade sami. Stres umanjuju time što drže sve pod kontrolom. Kao rezultat, dolazi do „burn out“-a, ravnodušnosti i umora. Najčešće, na taj način na stres reaguju roditelji, osobe koje brinu o drugima, kao i šefovi i direktori. Isto tako, takve osobe su često sklone perfekcionizmu i imaju poteškoća da zatraže pomoć ili postave granice. Oni ne vole timski rad i vrlo često na kraju sami obavljaju zadatke.
Pročitajte i… Vodič za manje stresa
Druga grupa, „nedovoljni radnici“ se parališu u stresnim situacijama. Izbegavanje obaveza i rokova dovodi do nagomilane frustracije i nemogućnosti daljeg funkcionisanja. U ovaj tip osoba spadaju ljudi koji radije posao prepuštaju drugima. Oni odlažu sastanke, radne zadatke i izbegavaju dodatni posao. Sve to na kraju povećava teskobu i napetost.
View this post on Instagram
Ukoliko razumemo svoje odbrambene mehanizme možemo da se samodisciplinujemo kako bismo ostvarili svoje ciljeve. Kada postanemo svesni svojih reakcija, napravili smo prvi korak ka promeni.
Savet je da reagujete sasvim suprotno od onoga kako biste inače. Na taj način možemo dugoročno da popravimo svoje ponašanje.
Prekomerni radnici bi trebalo da nauče da uspore, zatraže pomoć, postave granice i ne preuzimaju sve na sebe. Druga grupa bi trebalo da nauči da svakodnevno postavlja sebi dodatne, manje zadatke i da ih uradi u roku.
Nijedna reakcija na stres nije bolja od druge, a cilj je da se pronađe balans.