Hoćemo li uskoro jesti meso iz laboratorije?

Meso iz laboratorije? Zvuči kao projekat iz daleke budućnosti, ali u Singapuru je već odobrena distribucija kultivisanog mesa.

Beleške iz kuhinje zapisuje: Jasmina Ubiparip

Kako se uopšte meso uzgaja u laboratorijama? Zbog čega su mnogi tehnolozi i naučnici ubeđeni da će ovaj proizvod biti naširoko prihvaćen, iako ne zvuči kao nešto od čega bi nam pošla voda na usta? I kada će se tzv. kultivisano meso naći i na evropskim tržištima?

Meso iz laboratorije: Kako uopšte nastaje?

Prvo se biopsijom uzima uzorak tkiva životinja, najčešće mišića, kože i krvi. Postupak je, prema rečima proizvođača, bezbolan za životinju i ona nakon toga ostaje živa. Od tog uzorka naučnici stvaraju tzv. indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC). Matične ćelije imaju sposobnost da se neograničeno dele i pretvore u bilo koju ćeliju ili tkivo. One se smeštaju u tzv. bioreaktor u koji se dodaje tečnost koja hrani ćelije, tzv. medijum ili serum rasta. Ćelije se eksponencijalno umnožavaju, a naučnici određenim procesima usmeravaju koja vrsta tkiva će nastati – mišići, masti, vezivno tkivo ili krv. Da bi novonastalom tkivu dali oblik, koriste se specijalni „nosači”, biomaterijali, zahvaljujući kojima ćelije formiraju vlakna.

Laboratorijsko meso za sada najviše podseća na mleveno meso. U budućnosti će verovatno biti moguće, pomoću 3D štampača ili na sličan način, oblikovati i konkretne komade mesa – odreske, krilca i sl. Za proizvodnju mesa na ovaj način potrebno je oko četiri nedelje, a postoje najave da će se na evropskim tržištima ono naći već 2022. godine! Doduše, u početku kao hibridni proizvodi, koji kombinuju kultivisano meso sa biljnim proteinima.

Da li je meso iz laboratorije zdravo?

Proizvođači tvrde da će kultivisano meso biti podjednako zdravo, čak možda i zdravije, od tradicionalnog. Na primer, moguća će biti kontrola procenta masti. Naša naučnica koja se bavi uzgojem kultivisanog mesa, dr Ivana Gađanski, pomoćnica direktora za nauku i viša naučna saradnica u Institutu Biosens, za list Politika navela je još neke od pozitivnih strana uzgoja mesa u laboratorijama. S obzirom na to da se ova proizvodnja sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima, mogućnost kontaminacije bakterijama i mikotoksinima je minimalna. Takođe, ne koriste se antibiotici, koji se inače upotrebljavaju u stočarstvu. „To je veliki problem jer se u poslednjih 18 godina znatno povećala rezistencija na te lekove kod životinja, a postaje zabrinjavajuće ako se one koriste u ishrani ljudi”, naglašava dr Gađanski u pomenutom članku.

Uticaj na životnu sredinu

Jedna od velikih prednosti uzgoja mesa u laboratorijama je pozitivan uticaj na životnu sredinu – mesna industrija je među najvećim zagađivačima. Uzgoj životinja iziskuje mnogo vode i hrane, ali i velika prostranstva, pa su zato posečene i ogromne površine šuma. Prema studiji objavljenoj u magazinu Enviromental Science & Теchnology, proizvodnja 1.000 kg kultivisanog mesa zahtevala bi 99% manje zemljišta, do 96% manje vode i 45% manje energije nego proizvodnja iste količine junetine. To bi moglo da smanji potrebu za velikim farmama, da umanji količinu neophodne stočne hrane, kao i emisiju metana. Smanjenje pritiska na mesnu industriju da proizvede dovoljne količine mesa po pristupačnim cenama moglo bi transformisati stočarstvo u pravcu humanijeg i sporijeg uzgoja, te time i kvalitetnijeg mesa i boljeg uslova za život životinja.

Etičko pitanje i dobrobit životinja

Prednosti kultivisanog mesa, kada je u pitanju dobrobit životinja, jasna je sama po sebi. Za proizvodnju ovakvog mesa nije potrebno uzgajati životinje u nehumanim uslovima, niti ih ubijati.

Ima li tržište kultivisanog mesa budućnost?

Istraživanja pokazuju da se u industriji alternativnih izvora proteina – i biljnih, ali i onih iz ćelijskog uzgoja, očekuje veliki rast tokom naredne decenije. Stručnjaci smatraju da je javnost već dovoljno upoznata s negativnim stranama industrije stočarstva – od okrutnosti prema životinjama, preko razvoja rezistencije na antibiotike do opasnosti po životnu sredinu. „Kada tehnolozi hrane u saradnji s naučnicima usavrše proizvode od kultivisanog mesa tako da oni kupcima budu prepoznatljivi, ukusni, praktični za upotrebu i cenovno dostupni, mnogi će se odlučivati upravo za njih”, izjavila je za magazin Women’s Health (UK izdanje, jun 2021, str. 44), Karolin Bušnel (Caroline Bushnell), direktorka korporativnih komunikacija u neprofitnoj organizaciji Good Food Institute,  čiji je cilj revizija načina proizvodnje mesa.

Zaključak

Uostalom, pandemija virusa Covid-19 ubrzala je istraživanja i dodatno popularizovala već postojeći trend. Jedna od teorija kaže i da bi se smanjivanjem masovne industrijske proizvodnje mesa moglo sprečiti širenje nekih budućih pandemija. Ne zaboravimo, i Covid-19 je zoonoza, tj. bolest koja se prenosi sa životinja na ljude, a smatra se da se infekcija javila na stočnoj pijaci u Vuhanu.

Kad se sve rečeno uzme u obzir, ideja o mesu uzgajanom u laboratoriji zvuči mi znatno  manje odbojno nego kada sam je prvi put čula. Ali ipak, ja sam vegetarijanka tj. meso svakako ne jedem pa me tim pre zanima: kako se vama sve ovo čini?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NutritionFacts.org (@nutrition_facts_org)

Pročitajte i… Da li je sloboda ishrane pravi odgovor na kulturu dijeta?