Ovo su zlatna pravila vaspitanja: Da li ih primenjujete?

Šta su zlatna pravila vaspitanja? Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. O veštinama dobrog roditeljstva savete smo dobili od Milice Mikić Grčkarac, master psihološkinje i psihoterapeutkinje.

Promenite svoja uverenja

Naša uverenja o tome šta je dobro za dete vode nas i usmeravaju u našem umeću vaspitavanja. Ako zaista želimo da nešto trajno promenimo na površini, onda je potrebno da najpre promenimo svoja duboka uverenja. Svaka promena načina vaspitavanja uslovljena je promenom uverenja.

Radimo onako kako verujemo da je ispravno. Cilj nam je pripremiti dete da jednog dana živi samostalan život u društvu drugih ljudi. A kako da znamo da tražimo ono što treba i da zahtevamo baš koliko treba?

Ljubav (ni)je dovoljna?

Dete će moći da prati naše zahteve o napretku koji vodi ka sve većoj samostalnosti samo ako su ciljevi usklađeni sa njegovim razvojem, odnosno uzrastom. Neki ljudi veruju da deca rastu i razvijaju se na isti način kao biljke: iz semena se razvija mlada biljka, kojoj dajemo dovoljno vode, hrane, svetlosti i toplote, od koje nakon određenog perioda nastane lepa odrasla biljka. Iz tog uverenja neki ljudi svoju decu obasipaju ljubavlju i očekuju da će se ona, posle oko osamnaest godina, razviti u fine odrasle ljude. Na žalost, ovaj scenario ne važi. Ljubav jednostavno nije dovoljna.

Osim što ih je potrebno voleti, decu je potrebno i vaspitavati.

Postavljenje ciljeva

Mnogi roditelji imaju izvesna očekivanja od svog deteta. Ukoliko dete jednog dana ispuni ova očekivanja, oni će biti srećni. U suprotnom, biće razočarani. Umesto toga, mi predlažemo da roditelji imaju aktivnu ulogu.

Umesto pasivnih očekivanja, roditelji treba da postavljaju detetu određene ciljeve.

A zatim da, pod pretnjom kazne, zahtevaju da ih ostvari. Zahtev je kada roditelj detetu postavlja određeni cilj, traži određeno ponašanje i zahteva od deteta da se i u budućnosti ponaša na određeni način.Problem nastaje kada su ovi zahtevi preterano visoki ili niski ili ih pak uopšte nema.

Usklađivanje ciljeva sa sposobnostima

Ako budemo zahtevali više nego što dete može, ako budemo zahtevali da postigne takve ciljeve koje može ostvariti samo uz velike žrtve, ono često neće uspeti da ih postigne. Kako neće ispunjavati naše previsoke zahteve, nećemo imati dovoljno prilika da ga pohvalimo i zato će vrlo retko od nas čuti da je uspešno, dobro i sposobno. Ukoliko su zahtevi pak preniski, to može loše uticati na njegovu predstavu o sebi. Ako budemo od svog deteta očekivali premalo, manje nego što ono u stvarnosti može, time mu nećemo činiti uslugu. Dete će već vrlo rano shvatiti da zna i postiže manje od svojih vršnjaka.

Ako svom trogodišnjaku svaki put kad hoće da se popne na tobogan kažemo da je još premali za to, da je to za njega preteško ili opasno, time mu poručujemo da nije dorastao penjanju na tobogan. Kako on vidi da druga deca u vrtiću to mogu, počinje da sumnja u svoje veštine i sebe doživljava kao nesposobnog u poređenju sa svojim prijateljima, što nije dobra investicija ni u njegovo samopoštovanje niti u njegovu samostalnost.

Da bismo detetu pomogli da razvije određenu naviku, jednostavno moramo biti uporni i dosledni.

Tek kada shvati da nikako ne može izbeći određenu neprijatnu aktivnost, dete će se pomiriti s njom i prihvatiti je.

Zlatna pravila vaspitanja – veštine dobrog roditeljstva

• Naučimo dete da izlazi na kraj sa neprijatnostima.

• Zahtevajmo da obavlja i one korisne stvari koje mu ne prijaju. Ako ih dobro uradi, pohvalimo ga.

• Recimo mu unapred kakva će biti kazna ako ne uradi zadatak.

• Što ranije naučimo dete da se podredi našim zahtevima koje doživljava kao neprijatne, bolji će biti odnos između deteta i nas u budućnosti.

• Zabranimo one aktivnosti koje su detetu prijatne, ali su u stvari štetne ili opasne. Ako prekrši zabranu, kaznimo ga.

• Svakog dana bar jednom pohvalimo dete kao ličnost, njegove osobine koje nam se dopadaju, njegovo ponašanje.

• Postupajmo po sopstvenom nahođenju.

• Ne odlažimo.

• Moramo da zvučimo odlučno i uverljivo.

• Ne raspravljajmo se.

• Recimo jasno, da nas dete razume.

• Održavajmo kontakt s detetom.

• Odredimo posledice i pridržavajmo se onoga što kažemo.

• Ne zaboravimo da je kažnjavanje uvek neprijatno, te izdržimo sažaljenje.

• Nadgledajmo.

• Ne vređajmo.

• Pohvalimo dete.

• Poštujmo dete. Recimo mu da ga cenimo i volimo.

• Istrajmo. Izdržimo.

• Dogovarajmo se.

• Ako nam ne uspe svaki put, ne osuđujmo se!

I zapamtite, svako može biti dobar roditelj.

Savetuje vas Milica Mikić Grčkarac, master psihološkinja i psihoterapeutkinja

Master psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod). U svom radu, osim psihodinamskog pristupa, kombinuje tehnike i alate kompatibilnih modaliteta poput geštalta, transakcione analize, KBT-a, REBT-a, psihodrame. Iskustvo je stekla u savetodavnom radu sa adolescentima i odraslima iz oblasti partnerskih i porodičnih odnosa, anksioznih i depresivnih poremećaja, paničnih napada. Osnovne akademske studije završila na Filozofskom fakultetu u Nišu, na departmanu za psihologiju,  a nakon toga i master akademske studije pri čemu je stekla zvanje master psiholog. Masterirala na temu “D tip ličnosti, depresivnost, anksioznost i samopoštovanje kod osoba obolelih od dijabetes melitusa tip 2”.

Pročitajte i… Vaspitanje deteta: Naučite da kažete „ne može“