Pitali smo pedijatra: Nesvestica kod dece – kada je opasna, a kada nije?

Nesvestica kod dece – šta uraditi, šta kontrolisati, kako posavetovati? U saradnji sa stučnjacima sa Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije, donosimo odgovore na ova pitanja.

Piše: dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar

Da li se nesvestica desila pri fizičkom naporu?

Kada kažete lekaru da se vaše dete onesvestilo, prvo pitanje koje će vam postaviti jeste da li se to desilo dok je dete bilo u fizičkom naporu. Razlog zbog kojeg vas to pita je činjenica da su najopasnije nesvestice one koje se dese dok je dete fizički aktivno – dok trči na fudbalu, u toku napornog treninga… Tada je razlog nesvestice poremećaj srčanog ritma ili srčana mana ili miokarditis. Uvek prijavite lekaru ako je neko u familiji iznenada umro pre 40. godine.

Da li je do gubitka svesti došlo u sedećem ili ležećem položaju?

Drugo važno pitanje koje će vam postaviti je da li se gubitak svesti desio u sedećem ili ležećem položaju i da li je bilo ritmičnih trzaja tela, pene na ustima, da li se dete upiškilo, da li je imalo „ukočen pogled“, koliko je to trajalo i da li je po prestanku bilo konfuzno i pospano. Ovo su simptomi koji će mu ukazati da dete nije imalo nesvesticu (kolaps) već epileptični napad.

Da li je dete bilo gladno?

Pitaće vas i da li je dete bilo gladno pre nego što se onesvestilo, da li je preskočilo obrok ili užinu, pa mu je „pao šećer u krvi“. Takođe i da li je dete boravilo u zagušljivoj pregrejanoj prostoriji gde je velika vlažnost vazduha. Da li je prethodnih dana imalo proliv ili povraćanje, pa je dehidrirano? Da li je osetilo bol u grudima ili da mu „mnogo brzo kuca srce” pre nego što se onesvestilo? Opišite lekaru da li je nesvestici prethodio neki emocionalni stres ili bol (npr. pri vađenju krvi) ili je dugo stajalo u mestu (npr. u prevozu, u horu) pa se krv slila iz gornjih delova tela u noge.

Ovo je najčešći uzrok nesvestica

Najčešće se nesvestice dešavaju kada dete dugo stoji u mestu i kada ujutru naglo ustane iz kreveta pa se zatetura, onesvesti i padne. Deca to opisuju kao da im se „zavrti u glavi“ i „zacrni pred očima“, „sloši im se“, a razlog je trenutni smanjen dotok krvi u mozak, zbog pada krvnog pritiska.

U takvim situacijama, posle pregleda, lekar nekada u ambulanti uradi sinkopalni test – izmeri krvni pritisak i broj otkucaja srca dok dete leži, a zatim isto ponavlja nekoliko puta kada dete ustane i prati da li pada krvni pritisak i menja se puls u stojećem položaju. Moguće je i da vas uputi da uradite krvnu sliku detetu da bi isključio anemiju koja se može manifestovati vrtoglavicama i nesvesticama jer nema dovoljno hemoglobina koji donosi mozgu kiseonik. Ukoliko proceni da je potrebno, uradiće u ambulanti i EKG da bi proverio da li postoji aritmija.

Ukoliko se nesvestica javlja kod beba ili malog deteta u ispitivanje će se uključiti i dečiji neurolog koji će proveriti da se ne radi o nekoj neurološkoj bolesti.

Tipičan uzrast kada se javljaju nesvestice je školsko doba, naročito kod devojčica. Obično se još neko u porodici priseti da je kao mali imao nesvestice ili da uvek ima niži krvni pritisak. Sklonost ka nesvesticama zbog naglog pada pritiska u nepovoljnim okolnostima se nasleđuje.

Kako reagovati u slučaju nesvestice

Dakle, ukoliko vam dete prijavi „kao da se cela soba vrti oko njega“, „da mu se vrti u glavi“ ili da mu je „loše i muka mu je“, „obliva ga hladan znoj“, moguće je da će se onesvestiti. Pridržite ga da ne padne i stavite ga da sedne ili još bolje da leži najmanje 10 -15 minuta.

Dete koje se onesvestilo nikada nemojte podizati da sedi i stoji, ostavite ga u horizontalnom položaju. Samo mu podignite noge iznad nivoa glave, da bi se krv iz donjih delova tela slila u mozak. Nemojte ga polivati hladnom vodom, šamarati i izvlačiti jezik. Gubitak svesti će trajati 10-20 sekundi (ako traje nešto duže može da se desi da dete par puta trzne rukom ili nogom, to je uobičajeno i nije epileptični napad). Dete će biti bledo, ali će se brzo oporaviti i znati gde se nalazi i šta se dogodilo. I kada se osvesti, ostavite ga da leži još desetak minuta, a nakon toga mu ponudite vodu ili sok.

Savetujte dete da, kada ubuduće oseti „da mu se slošilo“, što pre sedne ili legne, da pre ustajanja iz kreveta uvek desetak sekundi prvo sedi na ivici kreveta. Predložite mu redovnu fizičku aktivnost jer će ona će popraviti protok krvi kroz mozak i smanjiti učestalost nesvestica. Uvedite „jak“ doručak, nudite što više vode (adolescenti dnevno treba da popiju bar 1,5 l vode), izbegavajte pretople prostorije. Objasnite mu da nesvestica nije bolest, da je ima puno dece i da će vremenom proći.

Savetuje vas dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar

Dr Nataša Jovanović je rođena 1983. godine u Čačku gde je završila osnovnu i srednju školu kao nosilac Vukove diplome. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine sa prosečnom ocenom 9.06, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation.  Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju. 

Zaposlena je kao specijalista pedijatar u Domu zdravlja u Čačku, udata, majka jednog deteta.

Pročitajte i… Ishrana školske dece: Šta svaki roditelj treba da zna?