Pitali smo ginekologa: Šta sve treba da znamo o kontracepciji?

Jedini ispravan vid kontrole rađanja je kontracepcija, tj. spečavanje nastanka trudnoće. Odgovor na pitanje šta sve treba da znamo o kontracepciji donosimo u saradnji sa stručnjacima Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije.

Piše: Mr. dr Taita Stojilković, ginekolog akušer

Pod kontracepcijom se podrazumeva skup mera, postupaka i metoda kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće.

Kontracepciju treba koristiti od  početka  seksualne aktivnosti do menopauze, s pauzom u toku planiranja začeća. Kontraceptivna sredstva se mogu podeliti:

Po mehanizmu delovanja:

• prirodna

• mehanička i hemijska

• hormonska

Po načinu upotrebe i delovanju:

• opšta

• lokalna

Po trajanju:

• privremena

• trajna

Prirodne metode kontracepcije

Ovaj način kontracepcije je veoma nepouzdan. Prednost je što nema nuspojava niti rizika po zdravlje, a mane da je veoma nepouzdana metoda.

Računanje plodnih i neplodnih dana

Ova metoda se zasniva na računanju plodnih dana tj. ovulacije. Kod žena koje imaju redovne cikluse, ovulacija obično prethodi 14 dana pre početka menstrualnog krvarenja. Međutim, kod žena sa neredovnim ciklusima ova metoda je nepouzdana.

Prekinut odnos

Prekinut odnos predstavlja vađenje penisa iz vagine pre čina ejakulacije. Ova metoda nije sigurna jer se određen broj spermatozoida nalazi i u tečnosti koja se izlučuje pre same ejakulacije, a moguće je da se određen broj spermatozoida zadrži u uretralnoj cevi muškarca pa da se oni prvi izluče prilikom ponovnog odnosa. Za ovaj vid kontracepcije potreban je i određen stepen kontrole i umeća da muškarac pravovremeno prekine odnos, što nije uvek uspešno.

Merenje bazalne telesne temperature

Bazalna telesna temperatura (BTT) je naša najniža telesna temperatura tokom 24 časa i najbolje vreme da se izmeri je rano ujutro, odmah nakon buđenja pre obavljanja bilo kakve radnje.

Ova metoda zasniva se na saznanju da ovulaciju prati blagi skok bazalne telesne temperature od 0,2 do 0,5 ºC. Svako jutro se meri telesna temperatura do dana kada se uoči blago povišenje temperature u odnosu na prethodne dane (taj blagi porast telesne temperature održavaće se sve do sledeće menstruacije). Seksualne odnose ne treba imati 3 dana nakon porasta telesne temperature.

Ova metoda kontracepcije je dosta zahtevna, a nije i pouzdana jer razni drugi faktori mogu diskretno da povise telesnu temperaturu.

Metoda pregleda cervikalne sluzi

Normalna cervikalna sluz se menja u zavisnosti od nivoa estrogena i progesterona. Za vreme ovulacije pod dejstvom estrogena postaje obilna, providna, rastegljiva i slabo viskozna.

Najbolje vreme za proveru cervikalnog sekreta je rano ujutro. Ova metoda kontracepcije je takođe dosta zahtevna, treba je obavljati svakodnevno, često nije jednostavno definisati izgled i kvalitet sluzi na koju utiču razni drugi faktori. Zato se ovaj metod retko koristi kao kontraceptivni metod, već se najčešće koristi za određivanje plodnih dana sa ciljem da se dogodi željena trudnoća.

Mehaničke metode kontracepcije

Upotrebom mehaničke (barijerne) kontracepcije sprečava se ulazak spermatozoida u cervikalni kanal materice. Kondom, dijafragma, cervikalna kapa i kondom za žene – osim kontraceptivne imaju i zaštitnu ulogu od polno prenosivih bolesti.

Bitno je napomenuti da pored kontraceptivnog učinka primena kondoma značajna i u sprečavanju nastanka  bolesti koje se prenose seksualnim putem (HIV, hepatitis B, infekcije Chlamidijom trachomatis, Ureoplasmom ureolyticom i Mycoplasmom hominis, kao  i virusne infekcije izazvanih humanim papilloma virusom).

Prezervativ (Kondom) – postoje muški i ženski kondom

Muški kondom se često koristi, popularan je i kod mlađih i starijih korisnika. Može se naći u različitim veličinama, bojama i sa različitiim ukusima i mirisima. Neki poseduju i lubrikatno sredstvo.

Ženski kondom – femidom sličan je muškom samo što se plasira u vaginu neposredno pre odnosa. Fleksibilni obruč koji je na samom ulazu u vaginu sprečava  njegovo pomeranje u toku odnosa.

Dijafragma

Dijafragma ima oblik plitke kapice, tj kupole, pravi se od lateksa ili silikona i stavlja se u vaginu kako bi bila prepreka prolasku spermatozoida. Proizvode se u različitim veličinama. Predviđeno je da se koristi u kombinaciji sa spermicidom. Nakon seksualnog odnosa dijafragma treba da ostane u vagini još najmanje šest sati, koliko je potrebno da bi spermicid adekvatno delovao.

Cervikalna kapa

Cervikalan kapa takođe je barijerna metoda kontracepcije što znači da je prepreka prolasku spermatozoida/blokira prolaz spermatozida iz vagine kroz grlić materice u matericu. Cervikalna kapa pravi se od gume ili plastike u različitim veličinama i postavlja na grlić materice. Veoma retko se koriste. Može da se postavi i 8 sati pre seksualnog odnosa i da se posle drži još 48 sati, ali se nakon seksualnog odnosa mora držati u vagini još najmanje šest sati, koliko je potrebno da bi spermicid adekvatno delovao.

Cervikalna kapa i dijafragma su ipak mnogo manje pouzdan metod kontracepcije u odnosu na hormonsku kontracepciju ili kondom.

Hemijska kontraceptivna sredstva

Spermicidna sredstva su lokalna sredstva čijom primenom se uništavaju spermatozoidi pre samog ulaska u matericu. Sastoji se od dve komponente, osnovne koja mehanički blokira ulazak spermatoida u uterus i aktivne supstance koja deluje na celularnu mebranu spermatozoida. Mnoga od njih poseduju i antiseptičko delovanje tako da sprečavaju i razvoj  vaginalne infekcije.  Na našem tržištu se može naći Benzalhonijum hlorid (Pharmatex), AB film i EMKO pena. Obzirom na to da im je delotvornost vrlo niska, uvek se upotrebljavaju u kombinaciji sa drugim sredstvima: dijafragmom ili kondomom. Spermicid se stavlja u vaginu pre polnog odnosa.

Hormonska kontracepcija

Hormonski kontraceptivi sadrže polne hormone sa ciljem da se spreči neželjena trudnoća. Pored ove uloge, hormonska kontracepcija ima i brojna druga terapijska dejstva pa se koristi i za lečenje raznih drugih bolesti.

U ovu grupu kontraceptiva spadaju: oralna hormonska kontracepcija, vaginalni prsten, kontraceptivni flaster, hormonska depo injekcija, kontraceptivni implant, pilule za dan posle i intrauterini uložak (spirala).

Oralna hormonska kontracepcija

Oralna hormonska kontracepcija. (OHK) po definiciji predstavlja kontracepciju koja se zasniva na primeni sintetskih polnih hormona. Ove metode mogu imati ili kombinaciju estrogena (sintetski ili „prirodni“ estrogen ) i sinetskih progesterona – progestina ili sadrže samo neki od progestina. OHK je najpouzdaniji i najsigurniji način zaštite od neželjene trudnoće ali ne štiti od polno prenosivih bolesti.

Može je bezbedno koristiti veliki broj žena, a posebno se preporučuje:

• zdravim ženama do 35. godine starosti

• ženama koje nisu rađale

• ženama koje ne puše

• ženama kojima je potrebna efikasna kontracepcija

Medicinske indikacije za primenu oralne kontracepcije:

• sindrom policističnih jajnika

• bolne menstruacije

• poremećaji ciklusa

• ponovljene funkcionalne ciste jajnika

• izraženi premenstrualni simptomi i bolovi u maloj karlici uslovljeni endometriozom

Pre upotrebe oralnih kontraceptiva obavezno je i uraditi klinički pregled žene, kolposkopiju i PA, ginekološki pregled, pregled dojki i merenje krvnog pritiska. Kontrolni pregled korisnice podrazumeva redovno merenje krvnog pritiska, redovne ginekološke preglede, a savremena kontraceptivna sredstva ne zahtevaju pauze u periodičnim vremenskim intervalima. Ukoliko dođe do trudnoće u toku korišćenja rizik za nastanak poremećaja ploda u razvoju nije povećan.

Pri propisivanju preparata za oralnu kontracepciju prednost se daje preparatima sa niskom ili vrlo niskom dozom hormona. Oralnu kontraceptivnu terpiju ne treba koristiti u toku dojenja.

Vaginalni prsten

Vaginalni prsten je mali, savitljivi, providni plastični prsten koji se postavlja u vaginu. Sadrži hormone estrogen i progestagen koji sprečavaju da dođe do trudnoće. Predviđen je da stoji  u vagini 21 dan, nakon čega se vadi da bi došlo do menstrualnog krvarenja i potom se stavlja novi.

Hormonska depo injekcija

Hormonska depo injekcija koja sadrži kombinaciju sintetskog estrogena i progesterona ili sadrži samo progesteron što je slučaj za većinu preparata. Prima se jedanput mesečno ili jedanput svaka tri meseca što zavisi od vrste preparata.

Ovaj metod kontracepcije veoma efikasno štiti od neželjene trudnoće. Ne štiti od seksualno prenosivih bolesti. Za razliku od ostalih hormonskih kontraceptiva, kada se prekine primena injekcije nekada je potrebno i do godinu dana da se uspostavi ovulacija.

Kontraceptivni implant

Kontraceptivni implant je mala tuba dugačka nekoliko santimetara u kojoj se nalaze progestageni, a stavlja se ispod kože. Hormon se polako ispušta u krv i deluje tako što sprečava  ovulaciju, zgušnjava sluz i ne dozvoljava rast endometrijuma.

Emergency contraception – Pilule za dan posle

U slučaju da ste imali seksualni odnos bez zaštite ili je kontracepcija koju koristite zakazala, postoje pilule koje mogu sprečiti neželjenu trudnoću. Ova pilula je efikasna ako se popije u okviru 72 sata posle nezaštićenog polnog odnosa.

Intrauterina kontracepcija (IUU) Spirala

IUU podrazumeva kontracepciju koja se zasniva na postavljanju uloška od plastike u šupljinu materice (spirala). Pored toga što predstavlja metodu sprečavanja neželjenje trudnoće, to je takođe način lečenja nekih ginekoloških oboljenja kao što su nepravilna i produžena krvarenja.

Intrauterini uložak može biti sa dodatkom metala (bakar, srebro, zlato) ili sa levonorgestrelom – MIRENA ili LEVOSERT. Ima rok trajanja 3-5 godina.

Hormonska spirala, odmah po postavljanju u materičnu šupljinu, otpušta malu količinu hormona u sluzokožu i na taj način onemogućava začeće. Hormoni deluju  samo lokalno i ne apsorbuju se u organizmu. Hormonska  spirala može da olakša menstrualne bolove i da smanji obilno krvarenje, pa se često koristi, osim kao kontraceptivno sredstvo i kao terapija kod produženih i obilnih menstruacija.

Mehanička spirala takođe deluje lokalno, otpušta u materičnu sluzokožu jone bakra i ima hemijsko, spermicidno dejstvo.

Sterilizacija

Sterilizacija je trajan, ireverzibilan metod sprečavanja trudnoće. To je operativni postupak kojim se muškarcu ili ženi definitivno oduzima reproduktivna sposobnost. Kod žena operacija podrazumeva podvezivanje ili resekciju jajovoda, a kod muškaraca vazektomiju ili resekciju semenovoda.

Savetuje vas mr dr Taita Stojilković, ginekolog akušer

Diplomirala je 1988. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva završila je 1997. na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu. Tokom specijalizacije usavršavala se u Guy’s bolnici u Londonu. Pored istraživačkog rada kontinuirano se bavila i kliničkim radom, posebno sa problematikom visokorizičnih trudnoća na Klinici za akušerstvo u Londonu, gde postaje šef dnevne bolnice. Istovremeno je radila i u jednoj od najpoznatijih privatnih bolnica u Londonu – The Portland Hospital for Women and Children. U sklopu svog kliničkog rada stiče prestižnu diplomu Kraljevskog društva akušera i ginekologa: Diploma in Advanced Obstetric Ultrasound of RCOG (Royal College of Obstetrics and Gynaecology). Radila je kao predavač i ispitivač na postdiplomskim kursevima DRCOG (Diploma in Royal College in Obstetric and Gynaecology) i MSc in Prenatal Genetics and Fetal Medicine. Član je britanskih i međunarodnih udruženja iz oblasti prenatalne dijagnostike i fetalne medicine i član GMC (General Medical Council) UK.

Od 2012. radi na odeljenju patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Vojvodine, gde se posebno bavi visokorizičnim trudnoćama i ekspertnim ultrazvučnim pregledima trudnica. Radi u poliklinici Marić u Novom Sadu.

Pročitajte i… Najčešća pitanja i odgovori o kontracepciji