Katarina Jonev: Upoznajte ekspertkinju za bezbednost dece na Internetu

Bezbednost dece na internetu goruća je tema današnjice. Svaki roditelj susreće se sa problematičnim situacijama povezanim s upotrebom interneta, društvenih mreža i drugim vidovima onlajn komunikacije kod dece i mladih, a u mnogima od njih nismo sigurni kako je najbolje da postupimo da bismo zaštitili svoje dete. To nam je bila motivacija da pokrenemo kolumnu, koju ćete moći da pratite svakog drugog utorka, u kojoj će o bezbednosti dece na Internetu pisati Katarina Jonev, stručnjakinja za ovu oblast.

U nastavku pročitajte intervju u kojem ćete saznati najvažnije savete koje Katarina preporučuje roditeljima.

Možete li ukratko da nam se predstavite? Kako je do sada tekla vaša karijera?

U 23. godini sam diplomirala na osnovnim studijama Fakulteta političkih nauka, smer Međunarodni odnosi, a u 25. godini završila sam master studije međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu. Sada sam na doktorskim studijama Fakulteta političkih nauka – smer Međunarodne i evropske studije. Master rad pod nazivom Sajber bezbednost i međunarodni odnosi bila je prva master teza na Pravnom fakultetu koja se bavila sajber bezbednošću sa osvrtom i implikacijama u međunarodnim odnosima. Rad sam odbranila sa ocenom 10. Tema me je zainteresovala i dozvolila sam sebi da se više edukujem o njoj kroz samostalna istraživanja, konferencije, razgovor sa ljudima iz zemlje i inostranstva koji su stručnjaci u svom polju.

Od 2015. godine aktivno se bavim politikama sajber bezbednosti. Do sada sam objavila 45 naučnih radova. Problematika kojom se bavim u svom istraživačkom radu je sprega međunarodnih odnosa, međunarodna regulativa i sajber prostora, odnosno sajber bezbednost. Spadam u malobrojnu grupu autora koja se bavi konkretno temom sajber terorizma i naročito uticaju terorista u sajber prostoru i njihovim uticajem na decu i mlade, kao i sajber ratovanjem i sajber bezbednošću kao jednom od najvećih bezbedonosnih izazova međunarodne zajednice. Sarađivala sam i sarađujem danas, ali u znatno manjoj meri, sa velikim broj državnih institucija i međunarodnih organizacija.

Od 2016. godine aktivno edukujem decu, mlade i roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. 2017. pokrenula sam sopstveni projekat pod nazivom Cyber Atis sa ciljem podizanja svesti kod dece i mladih o opasnostima na Internetu kao i širenju kulture ponašanja na društvenim mrežama. Do sada sam održala oko 250 samostalnih predavanja u 19 gradova širom Srbije.

Autorka sam knjiga Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama – vodič za roditelje i ebooka Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Katarina Jonev (@katarinajonev)

Kada i kako ste se zainteresovali za temu bezbednosti dece na internetu, te počeli njome da se bavite?

Isprva nisam želela da se bavim decom na internetu. Zaista nisam.

Bavim se sajber bezbednošću od 2011. godine i moja interesovanja, kada je virtuelni prostor u pitanju, bila su usmerena na sajber terorizam, sajber ratovanje i sajber kriminal. U fokusu mi nisu bila deca. Verovatno jer sam ja njihove godine provela bez interneta i telefona koje danas gotovo svi imamo, a iskreno i nisam veliki ljubitelj društvenih mreža. U to ,,moje vreme’’ vladala je čuvena Nokia 3310, čitali smo knjige da bismo došli do informacija koje nam trebaju, a Fejsbuka, Instagrama, TikToka nije bilo ni u najavi. Ujedno sam se i plašila da li ću moći da pomognem deci ako se nađu u nevolji jer znam koje sve opasnosti vrebaju u virtuelnom prostoru.

Držala sam se podalje od ove teme koliko god sam mogla. Iako sam učestovala u određenim istraživanjima i projektima koji su se se ticali opasnosti koje ugrožavaju decu u virtuelnom prostoru, to nije bilo moje prioritetno interesovanje. Sve do jeseni 2016. godine.

Pozvana sam da se pojavim i govorim na konferenciji o vršnjačkom nasilju na internetu kao jedan od panelista. Prvobitno sam odbila jer sam smatrala da u tom trenutku nisam dovoljno stručna da govorim na tu temu. Posle dugog ubeđivanja sa organizatorima pristala sam da se pojavim, makar sedela u ćošku, ćutala i slušala. U prostoriji je bilo oko 120 srednjoškolaca, pun amfiteatar. Drugi panelisti su ispričali svoje teme iz svoje oblasti i došao je red na mene. Umesto da pričam, počela sam da postavljam pitanja. Pitanja koja su mene zanimala – kako mladi žive život na društvenim mrežama i kako ga vide, da li im je zaista toliko bitan, da li su nekada imali problem, kako su reagovali na loše komentare, da li su se upuštali u rasprave. Pokušala sam da se stavim u njihovu poziciju. Narednih pola sata mladi su bez ustezanja pričali svoja iskustva od koja su dva imala preloman uticaj na mene.

Postavila sam pitanje:

– Da li ste nekoga povredili korišćenjem društvenih mreža?

Podigla je ruku devojka od 15 godina i bez ustezanja rekla:

– Ja sam jednoj devojci polomila vilicu.

Trudila sam se da se ne namrštim i nastavila pažljivo:

– Da li bi želela da podeliš sa nama šta se desilo?

– Naravno – ustala je i rekla sledeće (psovke i ružne reči namerno su izostavljene): – Neka devojka je stalno lajkovala slike mog dečka na Fejsu. Poslala sam joj poruku da to više ne radi ili ću je polomiti. I zamislite šta je ona glupača uradila? Na sledećoj njegovoj slici koju je izbacio ostavila mu je srce kao komentar. Znači, namerno me je provocirala!

– I šta si ti uradila? – pitala sam, a da nisam ni trepnula.

– Videla sam da ide u grafičku. Otišla sam u njenu školu i polomila joj vilicu.

Bila sam u šoku! Prvo na njenoj hrabrosti, ako se to uopšte može zvati hrabrost, da situaciju podeli pred tolikim brojem vršnjaka, a zatim zbog samog čina! Ona je povredila drugu devojku samo zbog komentara na društvenoj mreži! Njena drugarica se javila i potvrdila da se to zaista desilo, a još nekoliko đaka je reklo da je čulo za taj slučaj.

Ustao je još jedan mladić. Sedeo je u poslednjem redu. Njegova ispovest je drugačija. On je mesecima bio žrtva maltretiranja vršnjaka, kako u školskom dvorištu tako i na društvenim mrežama. Nije imao drugo rešenje i nije mogao da trpi bol koju mu ostala deca nanose i stoga se uz blagoslov i pomoć majke prebacio u drugu školu. Sada mu je bolje, ali zazire od društvenih mreža. Ima profil na Instagramu gde prati i gde ga prati samo najuži krug prijatelja.

Posle konferencije sam počela više da se bavim temom dece na internetu. Od razgovora sa ljudima u nadležnim institucijama, do roditelja, nastavnika i same dece. Čitala sam istraživanja, stručne i naučne radove. Pokušala sam da shvatim važnost društvenih mreža u njihovom životu i kako je tanka nit između vrituelnog i realnog sveta. I danas nakon 5 godina i tolikih predavanja koje sam održala i rada sa roditeljima i decom – i dalje učim.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Katarina Jonev (@katarinajonev)

Šta je, po vama, gorući problem kada je u pitanju bezbednost dece na internetu?

Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama kojima je cilj ismejavanje… Na velikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji.

Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje. U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade.

Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece, tako paralelno i roditelja i društva u celini. Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega, na Jutjubu, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama. Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju, kakve fotografije kače. Aplikacija TikTok je postala izuzetno popularna među mladima, ali i izazovi koji se snimaju i postavljaju na ovu društvenu mrežu. Deci mašta radi (ali i dokolica) pa ne čudi što su se u kratkom roku pojavili razni izazovi od kojih neki mogu da dovedu do teških povreda i ugrožavanja života.

Kako izgledaju vaše aktivnosti na polju bezbednosti dece na internetu?

Pre korone (i rođenja sina) moj rad se odnosio na organizaciju i realizaciju predavanja u osnovnim školama širom Srbije. Direktan rad sa decom mi je omogućio da uče oni od mene o opasnostima na društvenim mrežama i da čuju šta može da im se desi ukoliko ne obrate pažnju, a ja sam učila od njih šta je to što ih najviše plaši. Zajedno smo saznavali i izvlačili pouke. Uz osnovne škole, sarađivala sam i sa velikim brojem sportskih klubova i kampova Dejana Stankovića, Vladimira Grbića, Ratka Nikolića…

Od kada je počela korona, moj posao se prebacio u onlajn format, ali ovog puta sa većim akcentom na edukaciju roditelja. Održavam webinare, onlajn radionice, aktivna sam u medijima kada treba podići svest o opasnostima na mreži, vodim blog dok se pandemija ne smiri i ne bude apsolutno bezbedno ponovo održavati predavanja uživo.

Kada biste mogli roditeljima da savetujete samo jednu (najvažniju!) stvar, u vezi s bezbednošću dece na internetu, šta bi to bilo?

Pričajte sa svojom decom! Od trenutka kada dete počne da pokazuje interesovanje za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti, takođe odnosi i na digitalni svet. Sredstva se menjaju, ali pretnje ostaju iste. Pravilo ,,ne pričaj s nepoznatim ljudima na ulici” moramo da dopunimo sa ,,i ne dopisuj se s nepoznatim ljudima na društvenim mrežama”.

Koliko je bitna edukacija dece, podjednako je bitna i edukacija roditelja koji moraju da znaju kako da reaguju i kako da na najbolji mogući način zaštite svoje dete u virtuelnom prostoru.

Moramo uzeti u obzir da su u vremenu pandemije virusa COVID-19 deca poprilično usmerena na virtuelni svet – nastava je onlajn, a zbog cele situacije nije moguće ni da treniraju, provode vreme sa vršnjacima, odlaze na časove muzike ili jezika što ih prosto uslovljava da više vremena provode onlajn. Cela situacija sa kovidom omela je život i uobičajne aktivnosti dece.

Ipak, to ne može i ne sme biti izgovor da roditelji ne obraćaju više pažnje na aktivnosti deteta na internetu, na sadržaj koji deca prate, na video igre koje igraju i na vreme koje provode u virtuelnom prostoru. Granice moraju da postoje i roditelji su ti koji ih određuju. Kada se sve nastavne aktivnosti završe, preporuke su da deca maksimalno 2 sata provedu na internetu, ali takođe i roditelji moraju da usmere dete da kreativno provodi vreme – uz knjige, da nađu hobi, da zajedno, porodično, provode vreme igrajući, na primer, društvene igre ili da odu u šetnju.

Pojedini roditelji misle da višečasovno korišćenje mobilnog telefona ne može da naškodi detetu. Međutim, istraživanja pokazuju da učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, pamćenje, izaziva preopterećenost, utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, pojavu depresije i anksioznosti, problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, utiče na san i vid, na poimanje sveta i situacija oko nas. Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa i prisustvo na društvenim mrežama šteti posebno osnovcima, a mogu se razviti i zavisnosti od interneta i od igranja video igrica. Sve to su posledice prekomerne upotrebe novih tehnologija i sve više dece ima problem. Ne očekujte da deca sama znaju kada je dosta! To morate vi da im kažete i objasnite zašto ne treba da preteruju.

Objavili ste knjigu, vodič za roditelje, pod nazivom Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama, kao i ebook Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece. Kako možemo nabaviti svoj primerak ukoliko želimo da se dublje upoznamo s ovom temom?

Knjiga Bezbednost dece na internetu i na društvenim mrežama – vodič za roditelje treba da pruži odgovore roditeljima čija se deca rađaju, rastu, obrazuju se, razvijaju i žive u digitalnom svetu. Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu na potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora.

Vodič za roditelje je podeljen u 6 poglavlja i pruža odgovore na najčešće nedoumice koje roditelji imaju kada je u pitanju virtuelni prostor. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnošću od video igrica, da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi.

S druge strane, ebook Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece nastao je iz želje usmerim roditelje kako da nove tehnologije uvedu postepeno u život svog deteta, kako da ga nauče da je pravilno koristi i kako da iskoriste sve prednosti virtuelnog prostora. Uz sve pozitivne aspekte koje navodim u ebooku, želela sam da prikažem i upozorim i na pregršt negativnih uticaja mobilnih telefona, a posebno video igrica, na razvoj deteta.

Da bi se deca predškolskog uzrasta pravilo razvijala, potrebno je da vreme provode ne samo u digitalnoj sferi, već i u socijalnoj, aktivnoj, kreativnoj, slobodnoj igri. Bitno je izbeći zamke stvaranja zavisnosti od interneta, mobilnog telefona i video igrica kod dece. Odrastanje dece u digitalnoj eri postavlja nove izazove pred roditelje, ali i pred decu. Potencijal novih tehnologija je veliki, ali postoje i određene opasnosti koje ne smemo da ispustimo iz vida.

Obe knjige su dostupne za naručivanje na sajtu www.katarinajonev.com kao i na instagram profilu @katarinajonev gde se mogu pronaći informativni i edukativni tekstovi o bezbednosti na internetu.