Malanga: Nova konkurencija krompiru

Malanga se već vekovima koristi u latinoameričkim i afroameričkim kuhinjama, ali je i dalje dobro čuvana tajna. 

Poznat kao taro koren, stara tropska kakao biljka, edoe, tanija, dašin, ovo korenasto povrće se najviše uzgaja u Centralnoj i Južnoj Americi, Africi i jugoističnim delovima Azije. Odnedavno, malagna je počela da se konzumira i u ostatku sveta.

Šta je malanga?

Za razliku od krompira, na koji nalikuje, malanga sadrži mnogo više nutrijenata. Ima male količine masti, nizak glikemijski indeks, a sadrži mnoštvo vlakana. Dolazi u različitim nijansama, od žućkastobele do purpurne.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели 🦇🌹🇨🇺 Que Pasta Nola 🇭🇳 🌹🦇 (@quepasta_nola_latin_streetfood)

Malanga – zdravstveni benefiti

1. Jedna šolja malange sadrži 7 g vlakana, a ljudima je potrebno između 25 i 33 g vlakana dnevno. Vlakna se bore s visokim holesterolom i umanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
2. Nizak glikemijski nivo malange znači da ovo povrće neće naglo podići nivo šećera u krvi, za razliku od sličnog povrća.
3. Malanga sadrži i veliku količinu vitamina grupe B, koji jačaju imunitet i poboljšavaju zdravlje i izgled kože, kose i noktiju. Uz to, štite zdravlje srca i očiju.
4. Ovo povrće je dobar izvor kompleksnih ugljenih hidrata koji daju energiju telu tokom celog dana, bez opasnosti od napada gladi.
5. Ne sadrži gluten, te je pogodna za osobe koje su alergične na gluten.
6. Malanga sadrži vitamin C i beta-karoten, antioksidante koji pomažu telu da eleminiše slobodne radikale.

Kako se sprema malanga?

Pored toga što može da se kuva, ovo povrće pogodno je i za pečenje, prženje i koristi se u pripremi salata, čorbi, variva, paprikaša i gulaša, kao prilog ili sastojak salata. Isto tako, kao krompir, može da se koristi u pripremi pirea.

Pročitajte i… Slatki vs beli krompir – koji je zdraviji?