Nova istraživanja: Šta su postbiotici i kako utiču na naše zdravlje
Čuli ste za probiotike i prebiotike. Ali, šta su postbiotici?
Ključ dobrog zdravlja leži duboko u crevima, tvrdi nauka. Da biste ih pokrenuli, naučite šta je korisno da jedete.
Čuli ste za probiotike i prebiotike. Naučnici se sad bave i trećim akterom kada je u pitanju naš mikrobiom – postbioticima. Oni gledaju na postbiotike kao na korisna bioaktivna jedinjenja koja mogu igrati važnu ulogu u sprečavanju upala i podržavanju imunološkog sistema.
Stvaranju postbiotika i poboljšanju našeg zdravlja može pomoći konzumiranje određene hrane. Ne možemo da kontrolišemo genetske faktore rizika, ali izbor zdrave ishrane može biti džoker iz rukava kada je naše zdravlje u pitanju. Evo šta sve treba da znate o postbioticima i kako da iskoriste njihovu moć.
Šta su postbiotici: Moćni, ali misteriozni
Postbiotici su aktivni igrači našeg mikrobioma, koji živi u crevima i sastoje se od biliona različitih mikroorganizama. Tek počinjemo da shvatamo odnos između našeg mikrobioma i zdravlja, ali već znamo da je zdrav i raznovrstan mikrobiom povezan sa, na primer, manjim rizikom od depresije, gastroenteroloških bolesti, kao i autoimunih stanja.
Da bi naš mikrobiom procvetao, moramo hraniti korisne bakterije – probiotike, koji žive u njemu. Tu dolaze na scenu prebiotici: nalaze se u hrani kao što su banane, crni i beli luk, koji su gorivo za probiotike, a koji proizvode postbiotike. Ova trijada pomaže da naš gastrointestinalni sistem nesmetano funkcioniše.
Ulogu postbiotika je teže razumeti. U suštini, oni su nusproizvodi i mogu uključivati jedinjenja poput masnih kiselina kratkog lanca (koji su korisni za naše zdravlje i imunitet) i enzime. Postbiotici imaju potencijal da utiču na naš nervni sistem, imunološki odgovor, metabolizam i funkciju creva.
Naučnici još uvek ne razumeju tačno kako funkcionišu postbiotici, ali znaju da oni mogu doprineti očuvanju sluzokože creva, što utiče na smanjenje upala u telu. Zapaljenski procesi su povezani s nizom bolesti, uključujući dijabetes i srčane bolesti, pa je držanje upale pod kontrolom ključno.
Obezbedite sebi postbiotike
Pravilo broj 1: Jedite raznovrsno, poželjno biljne namirnice, bogate vlaknima i fermentisanu hranu. Dopunite svoj obrok hranom bogatom prebioticima, poput artičoka, špargli i paradajza. Dodajte vlakna iz voća, poput malina i borovnica, i integralnih žitarica. I obavezno jedite fermentisanu hranu koja sadrži probiotike, poput jogurta, kiselog povrća i kimčija.
Doslednost je ključna. Iako svako od nas ima jedinstveni mikrobiom, on je sposoban da reaguje na promene u načinu ishrane. Moramo se kontinuirano zdravo hraniti da bismo osetili prednosti od svih koristi koje nudi mikrobiom.