Šta se dešava u vašem telu kada imate dijabetes tip 2 i kako ga prepoznati?
Ako imate dijabetes tip 2, organizam postepeno prestaje da pravi dovoljno insulina, a manja je i mogućnost da efikasno iskoristi postojeći insulin.
Sa malo insulina, telo ne može da iskoristi glukozu iz hrane, pa nivoi šećera u krvi rastu i postaju štetni po zdravlje. Za pravilnu kontrolu dijabetesa tip 2 važno je razumeti veze između insulina, šećera u krvi i prosečnog nivoa šećera u krvi tokom određenog vremenskog peridoa, poznatog kao HbA1c. Ovaj parametar predstavlja merilo nivoa šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca. Vaš lekar će obaviti test krvi da bi izmerio HbA1c i iskoristio taj podatak za određivanje ciljnog opsega šećera u krvi za vas.
Kada je prosečan nivo šećera u krvi tokom vremena (HbA1c) veći od 7 odsto, to ukazuje na lošu kontrolu šećera, a manifestuje se sledećim simptomima: umor, problemi s pamćenjem, razdražljivost i usporenost u razmišljanju. Suprotno od toga, dobrom kontrolom šećera krvi ostvaruje se HbA1c manji od 7 odsto, što dovodi do toga da se osoba bolje oseća, ima više energije, bolje pamti, a raspoloženje je generalno na višem nivou.
Tokom dana nivo glukoze u krvi varira, što zavisi od mnogo faktora, ali za osobe sa dijabetesom veoma je važno da ostanu u okviru ciljnog opsega prosečnih vrednosti šećera u krvi koje je odredio lekar. Može biti veoma opasno ako nivo šećera u krvi ode iznad ili ispod ciljnog opsega i ostane netretiran.
Visok šećer u krvi, poznat kao hiperglikemija, oštećuje krvne sudove
To može smanjiti snabdevanje organa i nerava u telu krvlju bogatom kiseonikom i hranjivim sastojcima i, tokom vremena, dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Kontrolisanje visokog nivoa šećera u krvi pomaže da se izbegnu komplikacije kao što su: srčani udar, smanjen vid ili slepilo izazvani moždanim udarom, bolest bubrega, problemi sa nervima, oslabljena cirkulacija u stopalima, amputacije usled gangrene noge…
Nizak šećer u krvi, poznat kao hipoglikemija, javlja se kada nivoi šećera u krvi padnu ispod 4,0 mmol/L (ili 72 mg/dL). Ovakva stanja takođe mogu da utiču na zdravlje, pa je zato veoma važno prepoznati simptome niskog šećera u krvi, poput drhtavice ili osećaja slabosti, znojenja, jeze i vlažnih dlanova, zbunjenosti, glavobolje, ubrzanog pulsa, ošamućenosti ili vrtoglavice. Pored toga, hipoglikemija može da dovede i do nervoze, razdražljivosti, kao i zamućenog ili oslabljenog vida.
Nizak šećer u krvi i njegovi simptomi mogu biti opasni i osobe sa dijabetesom treba da znaju šta da rade ako se oni jave. Posebno je važno biti svestan šta sve može da dovede do niskog nivoa šećera u krvi. Hipoglikemiju možete dobiti, na primer, ukoliko imate neplaniranu fizičku aktivnost, propustite ili odložite obrok ili užinu, kao i ako uzmete previše insulina ili lekova koji pospešuju lučenje insulina. Dodatno, pad šećera može biti izazvan konzumiranjem alkohola bez hrane, kao i stresnim situacijama.
Posledice niskog šećera u krvi mogu biti drugačije kod svakoga, a simptomi hipoglikemije mogu da se kreću od blagih do ozbiljnih. Ponovljena hipoglikemija može vremenom dovesti do „neprepoznavanja hipoglikemije”, kada se više ne osećaju simptomi niskog šećera u krvi, što otežava njegovo utvrđivanje i njihov tretman.
Imate li dijabetes tipa 2?
Studije pokazuju da osobe sa dijabetesom tip 2 na terapiji insulinom u proseku doživljavaju 23 pada šećera u krvi (blagih ili umerenih) tokom godinu dana. Ako dođe do pada šećera u krvi, važno je da razgovarate sa lekarom ili medicinskom sestrom. U nekim slučajevima zbog trenutnog oporavka dobro je popiti voćni sok, pojesti tri bombone ili šećerne tablete ako ih imate prema preporuci lekara ili medicinske sestre. Vaš lekar može da vam pomogne da pronađete najbolju opciju za vas u slučaju hipoglikemije i može da prilagodi dozu drugih lekova za dijabetes kako bi se smanjio rizik od niskog šećera u krvi.
Zato je redovna kontrola nivoa šećera u krvi od suštinskog značaja i uz druge aktivnosti, predstavlja jedan od preduslova za normalan život osoba sa dijabetesom.