Moja ljubav Nikola Tesla otkriva drugu stranu Tesline prirode: nežnog, pažljivog, duboko moralnog čoveka… Ljubitelji romansiranih biografija uživaće u novom romanu Ane Atanasković, koja nam je otkrila kako je tekao proces stvaranja ovog romana i koliko u njemu ima fikcije, a koliko stvarnih činjenica…
Ketrin Džonson i Nikola Tesla upoznali su se u osvit njegove velike naučne slave. Kao najbolji prijatelj njenog supruga Roberta, Tesla je bio rado viđen gost u domu Džonsonovih.
U Ketrininim dnevničkim zapisima navedeni su brojni detalji ove neobične, platonske ljubavi. Oslikano je bujanje jedinstvene, iskrene naklonosti i učvršćivanje bliskog prijateljstva. Takođe, iz njene perspektive sagledava se energični, zahuktali razvoj Njujorka i Amerike tog doba. Ovaj intimni spis pun je fascinantnih podataka i dragocenih opisa koji na potpuno drugačiji način osvetljavaju lik, delo i privatni život Nikole Tesle, jednog od najmisterioznijih i najznačajnijih naučnika svih vremena.
S autorkom ovog romana
Anom Atanasković, razgovarali smo o tome kako je tekao stvaralački proces, gde je sakupljala građu i koliko u njemu ima činjenica, a koliko fikcije.
Kako i zašto ste odlučili da pišete roman o Nikoli Tesli?
Priča o Ketrin je tinjala u meni od detinjstva. Prvi put sam videla njenu fotografiju u specijalnom dodatku časopisa Galaksija kog je redovno čitao moj otac. Bila je to priča o ženama koje su se zanimale za Teslu, ali Ketrin mi je ostala u najsvežijem i najdubljem sećanju. Mnogo kasnije, otisnula sam se na put u SAD i Rim da, prolazeći tragovima te žene i samog Tesle, pokušam da rekonstruišem priču između njih dvoje, tj. najviše njenu naklonost, jer on je bio posvećen nauci. U tome sam i uspela, a naročito mi je bilo drago što se moja intuicija ispostavila tačnom – Ketrin je bila baš onakva kakvом sam je zamislila!
Kako je izgledalo prikupljanje građe za roman?
Prvo sam otišla u Muzej Nikole Tesle u Beogradu, gde se čuvaju pisma koja je Ketrin njemu pisala, onda krenula u ozbiljno proučavanje knjiga i biografija o Tesli (najbolju je napisao Mark Sajfer) i istoriografije Njujorka (na primer, mnogo mi je pomogla knjiga o visokom društvu koje se okupljalo oko gospođe Astor), kao i dnevnička sećanja Ketrininog supruga, pesnika i urednika Roberta Andervuda Džonsona (knjiga Sećanja na juče), Istraživanje je zaokružio dvomesečni boravak u SAD, gde sam obilazila arhive (zaostavštinu Roberta Andervuda Džonsona, dokumentaciju u Vašingtonu i novinske članke i časopise u biblioteci u Filadelfji).
Koliko u romanu ima činjenica, a koliko fikcije?
Činjenice čine veći deo romana, značajno veći. Fikcija je prikazana u snovima, osećanjima i mislima glavne junakinje.
lepotaizdravlje.rsPR