Razgovor s povodom: Kako odložiti iskorišćenu kozmetičku ambalažu (jer nemamo planetu B!)

Koliko ste se puta zapitali kako odložiti iskorišćenu kozmetičku ambalažu? Na koji način se odlažu prazne staklene bočice krema za lice? Šta uraditi sa upotrebljenim bočicama šampona? Kako uopšte tretirati otpad nastao nakon korišćenja kozmetičkih proizvoda? Odgovore na ova i mnogobrojna druga pitanja od sada možete pronaći na web sajtu beauty4thefuture.rs.

Ovaj ekološki projekat bio je povod da razgovaramo sa Anom Panajotović, menadžerkom projekta L’Oréal for the Future u kompaniji L’Oréal Adria Balkan, koja – u saradnji sa kompanijom Hamburger Recycling (Tehnopapir d.o.o), stoji iza ovog projekta.

Na šta je važno da obratimo pažnju već prilikom kupovine proizvoda, kada je održivost u pitanju?

Ana: Pakovanje proizvoda predstavlja najveći deo globalnog otiska proizvoda za higijenu i lepotu. S tim u vezi, mnogi proizvođači već godinama rade na unapređenju pakovanja u pogledu reciklabilnosti ambalaže i količine iskorišćenog materijala, ali i već recikliranih sirovina koje se koriste u proizvodnji pakovanja.

U kontekstu optimizacije pakovanja, L’Oréal je svakako pionir u svojoj industriji, pa tako već sada 67% naših novih ili renoviranih proizvoda imaju unapređen ekološki profil zahvaljujući pakovanju s manjim uticajem na okolinu. Takođe, 99% papira i kartona korišćenog za pakovanje proizvoda dolazi iz sertifikovanih izvora, a u 2020. godini beležimo rast od 43% u upotrebi recikliranih materijala u odnosu na 2019. godinu.

Ono što nas naročito motiviše kao kompaniju jeste činjenica da i potrošači postaju svesniji i zahtevniji kada je održivost u pitanju, što se sve češće vidi i u izboru koji prave na samom mestu prodaje, po tome kakva pitanja postavljaju na socijalnim mrežama i odgovorima ili komentarima koje daju u našim istraživanjima tržišta.

Ono na šta potrošači u Srbiji treba da obrate pažnju jesu znakovi na ambalaži koji ukazuju na vrstu i reciklabilnost materijala korišćenog za proizvodnju konkretnog pakovanja. L’Oréal Balkan je u saradnji sa lokalnom reciklažnom kompanijom Hamburger Recycling (Tehnopapir d.o.o.) napravio edukativni web site, koji između ostalog objašnjava kako da se prepozna vrsta materijala od kog je pakovanje napravljeno i daje informacije o lokalnim mogućnostima recikliranja kako bi potrošači lakše razumeli koji proizvodi se mogu odgovorno odlagati u Srbiji i samim tim mogu napraviti bolji, odnosno odgovorniji izbor proizvoda na mestu kupovine.

Šta možemo učiniti s potrošenom ambalažom kozmetičkih proizvoda?

Ana: Sve zapravo počinje dobrom voljom i edukacijom. Važno je davati primer i da se nove generacije edukuju od najranijeg detinjstva o važnosti očuvanja naše planete i šta sve oni mogu i treba da urade u tom pogledu.

Tretiranje otpada (svih vrsta) zapravo svedoči o stepenu razvoja civilizacije jednog društva.

Važno je potrošenu ambalažu pravilno sortirati što se može naučiti na našem sajtu beauty4thefuture.rs , tako da se prvi koraci preduzimaju već u našem kupatilu. Nakon toga, potrebno je odgovarajući materijal baciti u odgovarajući kontejner, nakon čega je na odgovornim državnim organima da pravilno i odgovorno postupaju prema određenim vrstama otpada. Nisu svi materijali reciklabilni i veoma je važno odgovorno uništiti one koji to nisu. U današnje vreme sve je više lokacija u našim gradovima sa kontejnerima za različite vrste otpada što nam govori o povećanju kolektivne svesti o važnosti ove teme.

Kako odložiti iskorišćenu kozmetičku ambalažu? Kako da je sortiramo i pripremimo i gde da je odnesemo? Da li je sortiranje otpada zaista korisno?

Ana: Odgovorno ponašanje u kontekstu kozmetičkog otpada počinje sortiranjem. Mnogi iskorišćeni kozmetički proizvodi (ambalaža) završavaju u kućnom (mešovitom komunalnom) otpadu, umesto u kontejnerima za reciklažu  – uglavnom zbog nedostatka odgovarajućih informacija, kao što su: da li ih treba oprati pre nego što se odlažu, da li treba da odvojim čep i bocu, kako treba pravilno odložiti iskorišćenu ambalažu od dezodoransa? Ovo su neka od pitanja na koja gore pomenuta web stranica daje odgovore, tako što jasno pokazuje, koristeći primere, koji proizvodi pripadaju kom kontejneru za reciklažu.

Sortiranje je prvi korak koji vodi kvalitetnoj i uspešnoj reciklaži materijala, a pravilnim sortiranjem kod kuće i na svim drugim mestima poboljšavamo postupak reciklaže i kvalitet recikliranih materijala. Sortiranje čini mnogo za našu planetu, naše blagostanje i blagostanje budućih generacija!

Koji se koraci trenutno preduzimaju u svetu po pitanju reciklaže i ponovne upotrebe recikliranih materijala, a gde smo mi?

Ana: Najrazvijenije države sveta polažu mnogo pažnje i ulažu mnogo sredstava u pitanje pravilnog upravljanja svim vrstama otpada. Imamo države u svetu koje su u situaciji da čak uvoze organski otpad i koriste ga za proizvodnju energije. Na žalost, većina zemalja u našem regionu još uvek nije na tom stepenu razvoja i potrebno je još mnogo toga da se preduzme u pogledu infrastrukture kako bismo mogli da smatramo da smo napravili značajne korake u ovom pogledu. Sve počinje edukacijom i podizanjem svesti i zato smo pokrenuli ovaj projekt. Kako nama kao kompaniji visoke standarde postavljaju i naši potrošači, tako je potrebno da svakoj državi visoke standarde postave njeni građani.

Ono što je važno da svako od nas ima na umu kada govori ili razmišlja o reciklaži jesu samo neke od prednosti:

• Smanjuje količinu otpada koji se šalje na deponije i u spalionice
• Čuva prirodne resurse poput drveta, vode i minerala
• Povećava ekonomsku sigurnost stvaranjem domaćeg izvora materijala
• Sprečava zagađenje smanjenjem potrebe za sakupljanjem novih sirovina
• Štedi energiju
• Podstiče proizvodnju i čuva dragocene resurse 
• Doprinosi otvaranju radnih mesta u reciklažnoj i prerađivačkoj industriji

Šta možemo očekivati u budućnosti (mogućnost da se upotrebljena ambalaža vraća u prodavnice? refil potrošenih bočica? itd.)

Ana: Svakako smo svedoci velikih promena u ovom pogledu. Već se dešava da se određena ambalaža ponovo nalazi na rafovima prodavnica, a refil pakovanja (pakovanja koja mogu da se ponovo napune) prisutna su i na našem tržištu već dugi niz godina. Takođe, donosimo i nove oblike kozmetičkih proizvoda (npr. Garnier čvrsti šampon za kosu) ili proizvode pakovane u papirnim pakovanjima umesto u plastičnim (La Roche Posay sunčana nega), itd.

Ono što bih istakla jeste L’Oréalova budućnost u kontekstu održivih pakovanja i ciljevi na koje smo se obavezali 2020. godine prilikom pokretanja našeg programa održivog razvoja L’Oréal For The Future.

Do 2030. godine planiramo da smanjimo količinu iskorišćenog materijala u svim našim proizvodima za 20% u poređenju sa 2019. godinom, čime će 100% plastike koja se koristi u našoj ambalaži dolaziti iz recikliranih ili bioloških izvora (50% ovog cilja planiramo da ostvarimo do 2025. godine).

Takođe, do 2025. godine, 100% naše plastične ambalaže će moći ponovo da se napuni, ponovo iskoristi, reciklira ili kompostira. Imajući u vidu da Grupa L’Oréal ima 36 globalno poznatih brendova, ovo je velika obaveza, ali smo uvereni da je to jedini ispravan put i svi naši resursi su usmereni ka ostvarenju zadatih ciljeva, na sreću svih nas ali i naše planete. Jer nemamo planetu B.

Priredila: Jasmina Ubiparip

Pročitajte i… Saša Sašić, dizajnerka koja stoji iza brenda Shash: „Održiva moda jedini je izbor za bolju budućnost“