Kako pozitivan pogled na život može da transformiše naše zdravlje?

Pozitivan pogled na život može poboljšati vaše fizičko i mentalno zdravlje i blagostanje, čak vam može pomoći da duže ostanete mladi, pokazuju istraživanja. Upoznajte se s proverenim načinima da utičete na svoju pozitivu.

Gledanje na život sa svetlije tačke naučno je dokazano da poboljšava raspoloženje, da ćete tako ostvariti svoje ciljeve i unaprediti svoje zdravlje. I ne morate da menjate svoju ličnost iz korena! Čak i male razlike u vašim stavovima i uverenjima mogu doneti veliku dobrobit.

Kako pozitivan pogled na život može transformisati naše zdravlje i starenje?

Ono što optimizam čini tako moćnim jeste to što je on zasnovan na realizmu – ne radi se samo o jednostavnom mišljenju da će stvari biti u redu. Pravi optimisti su pragmatični, možda zato što skeniraju horizont da vide šta bi moglo poći po zlu, a zatim planiraju kako da reše potencijalne zamke, kako bi stvari mogle krenuti kako treba. Drugim rečima, optimisti proaktivno rade na tome da se pozitivan ishod dogodi. Zauzvrat, oni postižu velike zdravstvene benefite, uključujući:

Duži život. Optimisti u odnosu na pesimiste imaju manji rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes i oboljenja srca. To je zato što, delimično, optimisti imaju i tendenciju da vode zdrav način života. Objašnjenje: ako očekujete dobre stvari za sebe, onda ste skloniji i da radite dobre stvari da biste uopšte krenuli u tom pravcu, kažu stručnjaci.

Manje stresa. Optimisti se bolje nose s tenzijom, što takođe znači da mogu regulisati porast nivoa hormona stresa – kortizola. Svi doživljavamo skokove kortizola, ali optimisti će se verovatno pozabaviti problemom direktno, što povećava njihove šanse da ga i reše.

Manji rizik od depresije. Pozitivni obrasci razmišljanja mogu poslužiti kao
neka vrsta „psihološke imunizacije”. Možemo se boriti protiv depresije na isti način na koji nas vakcine štite od virusa. Optimisti imaju tendenciju da više neguju kvalitetne društvene kontakte, te tako imaju bolju podršku koja im služe kao sigurnosna mreža u teškim vremenima.

Sporije starenje. Pesimisti imaju tendenciju da poseduju kraće telomere – ponovljene sekvence DNK koje formiraju zaštitne kape na krajevima naših hromozoma – od nepesimista, prema istraživanju sa Univerziteta Kalifornije, San Francisko. Ovo znači da njihove telomere brže stare. Ćelije sa kraćim telomerama cirkulišu i oslobađaju velike količine inflamatornih proteina koji doprinose upali, što jeste mehanizam starenja.

6 jednostavnih načina da postanete optimističniji

Dobre vesti su da čak i ako vam ne ide prirodno od ruke, postoje provereni načini da promenite svoje stavove. Otprilike 25 do 30 % optimizma je genetski određeno, a ostatak ima veze sa obrascima razmišljanja koje možemo kontrolisati. Koristite bilo koju strategiju –
ili sve od ponuđenih – da biste pokrenuli „uzlaznu spiralu pozitivnih misli”.

Koristite olovku
Istraživanja pokazuju da kada ljudi zapišu viziju svog ‘najboljeg ja’, sa što je moguće više detalja, a zatim ga vizualizuju po pet minuta dnevno nedelju ili dve postaju optimističniji.

Prestanite da iskrivljujete stvari
Često se pesimistički stav formira kad razmišljamo u stilu ‘sve ili ništa’ i verujemo da su naša trenutna osećanja – očaj, bes, povređenost – trajna. U ovakvim situacijama, povucite se korak unazad i mislite o sebi u trećem licu, pa ponovo procenite situaciju. To će vam pomoći da budete objektivniji.

Pročitajte i… Šta je to toksični optimizam?

Provodite vreme s pozitivnim ljudima
Dobri odnosi su jedan od faktora koji najviše korelira sa zdravljem i srećom, prema Harvardskoj studiji o razvoju odraslih. Druženje snižava kortizol i aktivira dopamin, hormon sreće. Kada se okružite optimistima, povećavate šanse da postanete jedan od njih, jer su i ponašanje i majndset „zarazni”.

Proverite realitet
Ljudi su delimično programirani da zamišljaju negativno i da predviđaju da će stvari poći naopako, kako bi se pripremili na baš sve što ih može sačekati u budućnosti. Ipak, neki od nas mnogo brinu i o stvarima koje se nikada neće dogoditi. Da bi zaustavili razmišljanje o „sudnjem danu”, zapišite šta vas brine, a zatim da se vratite ovome mesec dana kasnije, da vidite koje su se negativne stvari desile. To je provera realnosti za naša očekivanja od budućnosti. I ovo nam može pomoći da s vremenom smanjimo brigu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Alex Elle (@alex_elle)

Ne potiskujte negativne emocije
Važno je ne brkati optimizam sa potiskivanjem besa, tuge ili straha, jer to lako može rezultovati razbuktavanjem ovih osećanja. Suzbijanje emocija je povezana sa upalama koje izazivaju bolest. Umesto toga, prihvatite osećanja bez osude, identifikujte razlog za njihovo pojavljivanje i proradite ih.

Dajte prioritet snu i fizičkoj aktivnosti
Kada se lišavamo sna, ne možemo adekvatno regulisati svoje emocije i negativno razmišljanje preuzima dominaciju. Vežbanje pritom oslobađa feel good supstance, čime se objašnjava vedro raspoloženje i optimističnije viđenje sveta. Osim toga, istraživanja pokazuju da to može smanjiti stres i tugu, te otupiti oštricu depresije i anksioznosti. Povezano je i sa dužim telomerama, tako da može pomoći i u zaštiti od preranog starenja.